Widgets Magazine
Слушајте Sputnik

    Шта за Србију значи долазак Мађара на место комесара за проширење (видео)

    © AP Photo / Tamas Kovacs
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2335
    Пратите нас

    Добро је што ће нови комесар за проширење у Европској комисији бити из Мађарске, земље која подржава проширење и има добре односе са Србијом, али треба бити свестан да су комесари дужни да воде европску, а не националну политику, каже Сузана Грубјешић, генерална секретарка Европског покрета у Србији.

    Избор Ласла Трочањија за комесара за проширење, према мишљењу Грубјешићеве, свакако је добра вест за Србију и најбољи избор од имена која су помињана. Између осталог, у игри је била Хрватица Дубравка Шуица, припадница ХДЗ-а која није баш наклоњена Србији. Ипак, како каже наша саговорница, логика и правила, и писана и неписана, говорила су да комесар за проширење не може бити из земље која има територијалне спорове са три земље кандидата — Србијом, Црном Гором и Босном и Херцеговином, плус спор пред међународном арбитражом са Словенијом.

    Уз подсећање да сви комесари, па и Трочањи још треба да прођу гласање у Европском парламенту, Грубјешићева истиче да се из изјаве Урсуле фон дер Лејен може наслутити да ће Западни Балкан имати значајније место у политици нове Комисије.

    Лејенова је рекла да ће Западни Балкан бити један од њених приоритета. Самим тим ће и комесар водити рачуна о региону, али ће имати тежак задатак да убеди земље-чланице које нису склоне проширењу да оно ипак треба да буде високо на европској агенди, а иначе је на маргини“, наводи генерална секретарка Европског покрета у Србији.

    Нема пријема за мандата нове Комисије

    Према њеном мишљењу, биће потребно да се уложи много ресурса да се проширење врати високо на агенду, али остаје да се види хоће ли се то десити.

    „Могу само да се надам да ће на крају мандата нове комисије једна или две земље, Србија или ЦГ или обе потписати уговор о приступању. Међутим, пријема нових чланица неће бити за мандата те комисије. Добро је да то знамо да нас не изненади изјава као кад је Јункер преузео претходну Европску комисију и изјавио да за време његовог мандата неће бити проширења, што је била констатација очигледног. Тако је и сада — боље да сами констатујемо да тога неће бити, али да постоји шанса да се доста приближимо“, каже Грубјешићева.

    На питање може ли чињеница да Србија има значајну мађарску мањину, чија права поштује, бити додатни мотив за новог комесара да се агилније заузме за убрзање европског пута Србије, она одговара да је то сигурно важан моменат, али да очекивања и од Трочањија, и од високог представника Жозепа Борела, који је из Шпаније, земље која није признала независност Косова, „треба сместити у реалан оквир“ .

    Она такође наглашава да у опису посла ЕК јесте проширење, али код доношења већине одлука пре свега се питају земље-чланице.

    „Да није тако вероватно би и наш процес приступања ишао брже. За пет година отворено је само 17 поглавља, два су привремено затворена још на првој међувладиној конференцији. Неке државе су комплетно све преговоре завршавале за пет година, а ми још чекамо извештај о скринингу за поглавље 31 за спољну и безбедносну политику. Постоје земље-чланице које имају интерес да процес проширења буде успорен што се и дешава“, каже Грубјешићева.

    На питање да ли је популарност ЕУ у Србији током мандата одлазеће Комисије опала због спорости процеса, као и због политике двоструких аршина и уцена коју је Брисел примењивао према Србији, Грубјешићева одговара да је Комисија предвођена Жаном Клодом Јункером ипак донела стратегију проширења и први пут поменула 2025. годину као могућу годину за приступање Србије и Црне Горе.

    „Нажалост, Европски савет ту стратегију још није усвојио. Потребно је додатно убеђивање неких чланица како би њихов став према даљем проширењу био омекшан. Ту пре свега мислим на Француску, али ту су и Немачка и Холандија које нису задовољне стањем у самој Унији и желе да се она прво реформише“, објашњава саговорница Спутњика, додајући да и земље кандидати треба да покажу спремност да се трансформишу.

    Хоће ли и ЕУ имати специјалног изасланика

    Кад је реч о посредничкој улози ЕУ у дијалогу Београда и Приштине, наша саговорница очекује да ће Борел као искуснији дипломата од досадашње високе представнице Федерике Могерини учити на њеним грешкама, мада сматра да ће прави подстицај дијалогу дати именовање специјалног америчког представника за Западни Балкан Метјуа Палмера.

    „Вероватно ће и ЕУ делегирати специјалног изасланика и неће само Борел бити задужен да буде модератор у наставку дијалога“, верује Грубјешићева, напомињући да за ту дужност има више кандидата, али и да још није јасно хоће ли специјални изасланик уопште постојати.

    Виктор Орбан и Ласло Трочањи
    © AP Photo / Szilard Koszticsak
    Виктор Орбан и Ласло Трочањи

    Онда додаје да, бар засад, неће бити промене формата и да ће се дијалог наставити под патронатом ЕУ.

    Коментаришући више пута поновљену изјаву председника Чешке Милоша Земана да је признање Косова било велика грешка његове земље, саговорница Спутњика примећује да и поред тога не треба очекивати да Праг то признање повуче.

    „С друге стране, чињеница је да о решавању тог проблема говоре сви и да је поново актуелан зато што Бриселски споразум није спроведен. Видећемо да ли ће наставак дијалога уопште ићи у правцу примене Бриселског споразума или изналажења неког другог решења. Бриселски споразум скоро ретко ко да помиње“, наводи она.

    Прозивке због Кине и Евроазијске уније

    Грубјешићева се осврнула и на прозивке упућене Србији из Брисела поводом кинеских инвестиција и споразума са Евроазијском унијом који ускоро треба да буде потписан.

    „Европска унија треба да изгради са Кином чврсто партнерство и везе и да је не доживљава само као конкурента. Што се тиче Евроазијске уније, није Србија аплицирала за чланство, него склапа споразум са њом, свесна да ће кад постане чланица Уније морати да поништи све те споразуме. То није ништа ново“, констатује она.

    Србији остаје само да се у евроинтеграцијама фокусира на две ствари: на засад непремостиву препреку решавања косовског проблема и на унутрашње реформе с акцентом на владавину права, независно правосуђе и медијске слободе, што су и биле примедбе у последњем извештају Европске комисије, закључује Сузана Грубјешић.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога