Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 290
    Пратите нас

    Са колекцијом која је достигла скоро 200.000 артефаката који сведоче о 8.000 година дугој историји града, Музеј града Београда за четири године добиће свој музејски простор.

    После 117 година откако је без своје зграде, ову културну институцију ишчекује почетак реконструкције бивше Војне академије у Ресавској улици, чиме би ово здање 2024. требало да се претвори у велелепни градски музеј.

    Здање, које је Град Београд током 2006. и 2007 преузео од власника - Министарства одбране за потребе смештаја Музеја града Београда, изграђено је према пројекту архитекте Димитрија Т. Лека, у духу неоренесансне архитектуре.

    Први део зграде према Ресавској и Бирчаниновој улици подигнут је 1899, а други, ка Немањиној улици, дограђен је након Првог светског рата.

    Ентеријер зграде у Ресавској 40б
    © Sputnik / Дејан Симић
    Ентеријер зграде у Ресавској 40б

    Тајне Београда: од праисторије до 2000. године

    Директорка Јелена Медаковић за Спутњик каже да је комплетан пројекат санације и реконструцкије објекта завршен, сваког дана очекују да добију грађевинску дозволу, а у децембру би требало да буде расписан тендер за извођача радова, чије име ће, уколико све буде по плану, бити познато у марту.

    Читава реконструкција ће, према њеним речима, подразумевати не само уређење екстеријера и ентеријера већ и спровођење изузетно сложених система који ће обезбедити посебне микроклиматске услове у читавој згради са најсавременијим видом техничке заштите објекта и експоната.

    „То ће нам омогућити да угостимо значајне светске музејске поставке чије излагање захтева строга правила чувања експоната, контролу температуре и влажности ваздуха и специјалне коморе за предмете. Бићемо у могућности да изложимо сваки предмет, било да је реч о уљаној слици, текстилу, кожи, дрвету или ретким документима на папирусу”, нагласила је Медаковић.

    Укупна површина зграде на три нивоа износи више од 17.000 квадрата бруто површине.

    За гостујуће изложбе биће опредељено око 1.200 квадрата, депои и трезори заузеће око 6.000 квадрата, а између 6.000 и 7.000 квадрата биће простор за сталну поставку која ће се мењати.

    Директорка Музеја града Београда Јелена Медаковић
    © Sputnik / Марија Јаковљевић
    Директорка Музеја града Београда Јелена Медаковић

    И мамут у колекцији

    Музеј града Београда баштини археолошку, историјску и уметничку збирку, а распон артефаката које чува обухвата 8.000 година. У организацији сталне поставке примениће се хронолошки и тематски принцип.

    „У приземљу кренућемо са археологијом. Волели бисмо да покажемо и мамута који се чува у нашем депоу. Имамо богату археолошку збирку која датира из времена неолита са колекцијом из гвозденог доба и келтским налазима за које су врло заинтересовани чак и стручњаци са Универзитета у Единбургу. Историјска збирка покрива период до 2000. године. Изложићемо и фотографије која сведоче о историји Београда. Ту значајно место заузимају колекције Анастаса и Константина Јовановића. Збирка слика свакако је најатрактивија и она ће заузети добар део простора, а надамо се да ћемо у наредне три године допунути ту целину”, објаснила је Медаковић.

    Читаоница и простор за дечју едукацију

    Планирано је да музеј поседује велику читаоницу и да богата библиотека постане доступна грађанима.

    „Имаћемо салу за конференције, просторе за дечију едукацију, документациони центар и за рестаураторски и конзерваторски атеље. Желимо да пружимо грађанима прилику да у музеју набаве жељену литературу, предмете примењене уметности и реплике значајних дела, а студентима могућност за додатну едукацију, јер музеји имају много већу друштвену функцију од самог чувања и излагања предмета”, истакла је Јелена Медаковић.

    Зграда у којој би од 2024. године требало да буде колекција Музеја града Београда
    © Sputnik / Дејан Симић
    Зграда у којој би од 2024. године требало да буде колекција Музеја града Београда

    Глава цара Макрина – драгуљ Музеја града Београда

    Вредни неолитски налази, колекција античких уљаних погребних лампи, слике Паје Јовановића и Уроша Предића, Четворојеванђеље, старе и ретке књиге непроцењиве вредности, најлепши примерци накита династије Карађорђевића, највећа колекција гравира из 16. и 17. века углавном са мотивима Београда, део су богате колекције Музеја града Београда.

    Директорка Јелена Медаковић међу артефактима од изузетне вредности издваја Главу цара Макрина (217/218. године), за коју каже да је можда и највећи раритет у Музеју.

    Макринова глава је једном изложена. Не можемо да проценимо њену вредност. Претпоставља се да постоји још једна“, подсећа Медаковић и додаје да у Музеју размишљају да после „Косовке девојке“ Уроша Предића у Конаку кнегиње Љубице изложе управу ову бронзану бисту.

    Биста у колекцији Музеја града откривена је у атару села Болеч, у близини претпостављене трасе пута из Сингидунума ка Виминацијуму, код данашњег Ритопека, који је тада, могуће, био царски посед. Претпоставља се да је биста била наручена за вилу градског или рударског магистрата, у којој је и била постављена.

    Легати – посебност Музеја града Београда

    У новој згради Музеј града ће моћи да изложе и заоставштине значајних личности чији су легати у његовом саставу.

    „Музеј града Београда је по томе специфичан. Имамо скоро 50 покретних и непокретних легата. Наш план је да на шест месеци смењујемо изложбе наших суграђана који су своју имовину оставили граду”, навела је Медаковић.

    Директорка Музеја града је подсетила да се Легат Иве Андрића налази у његовом стану и отворен је за посетиоце.

    „Имамо фантастичан Легат Роберта Цинклера Гашпаревића који од 1976. није јавно доступан простор, Легат Томе Росандића је већ 10 година затворен. Имамо непокретне легате Бранислава Нушића, Добрице Ћосића, Маге Магазиновић, изузетно вредан легат компаније Југоекспорт која је у време свог просперитета куповала дела најзначајнијих представника модерне уметности. Ту је и чувени легат Фрегл, као и Збирка икона Секулић са ретким и вредним телокритским иконама”, навела је Медаковић.

    Музеј Иве Андрића, Конак кнегиње Љубице, Збирка икона Секулић, Музеј Јована Цвијића остаће и даље отворени и када зграда у Ресавској буде завршена.

    Музеј Паје Јовановића је реституцијом враћен власницима, а колекција је остала Музеју града па ће дела Паје Јовановића, према речима директорке Медаковић, имати посебно место у сталној поставци.

    У поседу Музеја града Београда су Музеј бањичког логора и Археолошко налазиште у Винчи, такође отворени за јавност. Музеј у Младеновцу је обновљен, а при крају су радови у Завичајном музеју у Земуну.

    Стално допуњавање колекције

    „Упркос томе што деценијама немамо могућност да изложимо своју колекцију, легатори нам поклањају своју заоставштину. Музеј сваке године и откупљује предмете и колекције и свако одељење по нешто набави како би допунило збирку. Понекад нам промакну вредна дела те тако прошле године нисмо били у прилици да реагујемо када је продато дело Паје Јовановића, јер је цена од 460.000 евра превазишла наше могућности“, објашњава директорка Музеја града.

    Медаковић је рекла да им је одлуком Града Београда ове године опредељен фонд за откуп дела савремених стваралаца.

    Атеље Паје Јоваовића на изложби у Музеју града Београда
    © Sputnik / Дејан Симић
    Атеље Паје Јоваовића на изложби у Музеју града Београда
    Паја Јовановић – један сликар, 12 фотографа, 24 уметничка дела

    У Ресавској 40б тренутно је постављена изложба 10 слика Паје Јовановића и фотографија које су начинили признати фотографи инспирисани Пајиним делима.

    „Насупрот музејских вођења која су иста и намећу посетиоцу један угао гледања на слику, овде настојимо да покажемо да се класични сликар може доживети и интерпретирати савременим језиком, а да се његово дело ни на који начин не скрнави”, објаснила је Медаковић необичан концепт нове поставке коју је Музеј приредио.

    Она је појаснила да су ангажовани фотографи имали потпуну слободу у избору дела и начину приказа.

    Миша Обрадовић је сопствену жену препознао у Пајиној супрузи, Муни
    © Sputnik / Марија Јаковљевић
    Миша Обрадовић је сопствену жену препознао у Пајиној супрузи, Муни

    „Зависно од поетика, неко је радио интерпретацију дела Паје Јованповића, а неки су се позабавили концептом, попут Милоша Надеждина чији је рад успешан адвертајзинг који увлачи посетиоца у инртеракцију са делом. Имате и социјално ангажоване фотографије, те тако Ромкињу, која се налази на социјалној маргини, овде видимо у улози даме из високог друштва. Миша Обрадовић је сопствену жену препознао у Пајиној супрузи, Муни. Муни је била Пајина муза, као што је и супруга фотографа модел на његовим фотографијама”, каже Медаковић.  

    Она наводи и да су подаци о посети Музеју Паје Јовановића поражавајући.

    „Фотографи, некадашњи светлосликари, уколико раде квалитетно, могу да допринесу видљивости и таргетирају нову публику која можда до сада музеју није била доступна”, навела је Медаковић.

    Изложба Паја Јовановић – један сликар, 12 фотографа, 24 уметничка дела
    © Sputnik / Марија Јаковљевић
    Изложба Паја Јовановић – један сликар, 12 фотографа, 24 уметничка дела
    Планови – Андрић и Кнегиња Љубица

    До краја године, у Ресавској улици Музеј града ће пре затварања зграде и почетка реконструкције приредити још две мање поставке дела савремене уметности.

    У Музеју се надају да ће коначно започети израду планова и документације за реконструкцију Конака кнегиње Љубице, а следеће године планирају обележавање 60 година од када је Андрић добио Нобелову награду за књижевност.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    Музеј града Београда
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога