Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Пише
    19714
    Пратите нас

    Историјски музеј Србије, који се до сада налазио на три локације, после 57 година од оснивања коначно је добио одговарајући простор.

    Ова важна културна институција, одлуком Владе Републике Србије од 18. новембра, биће пресељена у зграду Главне железничке станице, која је и сама споменик културе од великог значаја.

    Спутњик је заједно са представницима Министарства културе и директорком Историјског музеја Душицом Бојић обишао зграду у којој ће, после озбиљног реновирања, заблистати национално историјско благо Србије.

    „Историјски музеј Србије у оваквом здању може да представи историју српске државности, српске власти и владара и прикаже све што имамо од доласка Срба на ове просторе до половине 20. века”, каже за Спутњик Душица Бојић.

    Селидбе и три локације

    Бојић подсећа да је Историјски музеј Србије основан 20. фебруара 1963. и да се од тада више пута селио.

    „Прве три године смо егзистирали у једној просторији на Теразијама 10. После тога смо имали девет канцеларија да бисмо се 2001. преселили у вилу Србијанку (Ботићева улица) где нисмо могли сви да станемо. Део зграде на Тргу Николе Пашића добили смо 2006. Кустоси су нам у Јакшићевој број 9. Имамо и Конак кнеза Милоша који рачунамо као наш једини стални објекат и ту се управо завршава стална поставка о Првом и Другом српском устанку”, објашњава Бојић.

    Простор за сталну поставку
    © Sputnik / Марија Јаковљевић
    У приземљу ће бити стална поставка

    Стална поставка - Србија од 7. до 20. века

    Зграда Главне железничке станице има 7.300 квадрата са таванским простором и намера директорке Историјског музеја јесте да у приземљу буде стална поставка посвећена Србији од половине 7. до половине 20. века, а на спратовима ће бити администрација.

    „Желимо да покажемо српске владаре, српске инсигније. Урадићемо реконструкцију српских средњовековних круна (седам мушких и три женске), изложићемо средњовековне владарске одежде, престо цара Душана, оружје, оклопе. Представићемо Косовску битку као симбол и мит српства. Чувамо најстарији српски артефакт који симболише српску државност – Стројимиров печат из друге половине 9. века. Имамо и нововековне предмете које ћемо поставити као пандан средњем веку. Ту су нацрт за престо краља Петра, његов плашт, круна и жезло, накит Обреновића, Александрова сабља… Имамо шта да покажемо и чиме да се представимо”, објашњава Бојић.

    Потребна потпуна реконструкција
    © Sputnik / Марија Јаковљевић
    Потребна потпуна реконструкција

    Од преднемањићког периода до Петра Другог Карађорђевића

    Наша саговорница наглашава да сваки део ентеријера Главне железничке станице мора грађевински да се уреди како би одговарао потребама музеја.

    „Здање захтева комплетну реконструкцију. Фасада је изванредно урађена, али овде нема ни канализације, ни воде, ни струје, ни грејања. Има много преградних зидова, гипсаних и дрвених. Све би то требало склонити и оставити само зидове који држе објекат. Свуда где не може да се уклони зид, могу да се направе и отворе врата”, појашњава Бојић и открива како је замишљена стална поставка:

    „Улазићемо из преднемањићког у немањићко доба, па у посебан део са инсигнијама. Ући ћемо потом у Косовску битку, затим доћи до деспотовине, предустаничког периода, до Карађорђа и Милоша, па до нововековне српске државе. Изложбу ћемо завршити Петром Другим Карађорђевићем, последњим српским краљем. Надамо се да ће у овом простору бити довољно места за све оно што смо планирали и годинама припремали”.

    Долазни перон у будућности лапидаријум
    © Sputnik / Марија Јаковљевић
    Долазни перон у будућности лапидаријум

    На долазном перону лапидаријум са скулптурама

    „Замислили смо да долазни перон буде лапиударијум за наше скуплтуре. Перонски део предвиђен је и за повремене и привремене тематске поставке, за концерте, предавања. То је идеалан простор - улази се са улице и има преко 300 квадрата. Тамо ће бити и конзерватори и препаратори, а у некадашњој малој амбуланти биће техничка служба са радионицама. Централна зграда ће бити за сталну поставку и депо, за рад кустоса, прикупљање нових аквизиција”, открива Душица Бојић.

    Простор за повремене изложбе и техничку службу
    © Sputnik / Марија Јаковљевић
    Простор за повремене изложбе и техничку службу

    Предстоји озбиљан рад када стигну средства

    Бојић истиче да ће унутрашњи радови у згради Главне железничке станице бити огромни.

    „Захтеваће то озбиљан рад са архитектама и дизајнерима који ће реализовати сталну поставку. Имаћемо наше кустосе са њиховим текстовима и идејама и сараднике са стране. Помоћи ће нам и наши професори. Надам се да ће Историјски музеј бити на понос српског народа”, наглашава Бојић.

    На питање када ће кренути радови, кратко одговара: „Када добијемо средства. Што се мене тиче, то може да буде и понедељак”.

    Испред будућег Историјског музеја Србије споменик Стефану Немањи
    © Sputnik / Марија Јаковљевић
    Испред будућег Историјског музеја Србије споменик Стефану Немањи
    Први воз прошао 1884. године

    Зграда Главне железничке станице подигнута је 1884. године у време када је Београд имао 35.480 становника. Изграђена је према пројекту бечког архитекте Фон Флатиха, а под надзором нашег архитекте Драгише Милутиновића.

    „Овај предивни објекат је изузетно здање саграђено после Берлинског конгреса, када је краљ Милан требало да успостави везу између Европе и истока. Саграђена је у исто време када и Железнички мост и годинама је служила као стара железничка станица кроз коју су прошли многи”, подсећа Душица Бојић.

    Први воз прошао 1884. године
    © Sputnik / Марија Јаковљевић
    Први воз прошао 1884. године

    Главна железничка станица, како пише на табли постављеној 15. априла 1970. године, играла је значајну улогу у привредном, политичком и културном развоју града.

    Свечано је отворена 23. августа 1884. пуштањем у саобраћај првог воза са око 200 путника на релацији Београд – Ниш. Тада је станица имала два путничка колосека.

    Разарана је током два светска врата, а обнављањем је задржала првобитне стилске карактеристике, тако да је 1966. проглашена историјским спомеником. Одлуком градских власти железничка станица је измештена из зграде 2018. године. Реновирана споља, сада чека рестаураторске радове И свог новог станара - Историјски музеј Србије.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    Историјски музеј Србије
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога