Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 151
    Пратите нас

    Народна библиотека Србије није само читаоница, него и културно раскршће. Она нашу културу представља у иностранству, а стране културе представља Србији. Не бисмо желели да иједан важан писац дође у Србију, а да не буде представљен у овој библиотеци, рекао је данас писац Владимир Пиштало, в. д. управника Народне библиотеке Србије.

    Писци најбоље знају како се ствара и вреднује литература

    На свечаности која је данас уприличена поводом 189. рођендан Народне библиотеке Србије, Пиштало је истакао да је међу новинама које ова установа планира у даљем периоду и увођење награде за најбољу књигу, о чијим би лауреатима одлучивали писци, јер „они најбоље знају како се ствара и вреднује литература“.

    Према Пишталовим речима, један од приоритета у раду Народне библиотеке Србије у наредном периоду биће унапређење њеног сајта, као и дугогододишњи пројекат изградње депоа, за који би ових дана требало да буде завршено архитектонско решење.

    „Народној библиотеци је потребно и више лабораторија за рестаурацију, јер књиге које пропадну, пропале су заувек. Никакав ружичасти хоризонт у будућности не може их заштитити од нас“, упозорио је Владимир Пиштало.

    Маја Гојковић: Народна библиотека је наш аутентични савременик

    Свечаности је присуствовала и министарка културе Србије Маја Гојковић која је истакла да Народна библиотека Србије није само чувар нашег колективног сећања, него и наш аутентични савременик.

    „Трајући скоро два века Народна библиотека је подједнако с државом учествовала у свим њеним успонима и заједно делила тешка времена. У библиотеци се чувају непроцењиви рукописи наше националне и културне баштине, који нам помажу да сагледамо оно што смо били и што смо сада и да на тај начин поставимо боље темеље за оно што ћемо бити“, рекла је Маја Гојковић.

    Матијевић: Љубав у доба великих пошасти

    Ове године беседу поводом рођендана Народне библиотеке Србије прочитао је писац Владан Матијевић, посветивши своју реч Андрићевом Осману, књижевном јунаку чија болна љубавна епизода указује на то колико и, наизглед, мале патње за некога могу бити велике и трагичне.

    „У времену када је више него икада важно бити најлепши, најјачи, најбољи, главни, први, када се свакодневно смењују слике великих победа и достигнућа, из неког разлога сетим се Османа, суштог губитеља, младића који се, измакавши својим киријџијама, на самом уласку у Вишеград, одједном нашао лице у лице с девојком која је откривена прала руке и хладила запарене образе“, навео је Владан Матијевић, додајучи да је светска књижевност пуна прича о великим љубавима, компликованом односу мушкарца и жене за који нам се само чини да у доба брзих машина и програмираних људи није битна тема.

    „Иако Андрићева намера, сигуран сам, није била да користећи епизоду о Осману поручи да у времену страшних пошасти и великих силника појединац може страдати од наизглед малих опасности, ја из његове приче о Осману извлачим и тај додатни закључак“, навео је Матијевић.

    Он је додао да је данас „док бржи процесор уништава спорији, док је на земљи све мање зеленила, чистог ваздуха и чисте воде, док нове болести харају светом, док се множе фундаметалисти, екстремисти и садисти, док је са свих страна угрожен опстанак појединца и породице, док је све мање правде и сигурности, док из ратом захваћених подручја све више људи креће у збегове“, свестан да извор непојмљиве патње може бити и девојка на чесми.

    Подсећајући на причу о Осману, Матијевић је, поред осталог, желео да нагласи да, као што књижевност у којој су епизодни ликови описани траљаво и неубедљиво не може бити квалитетна, тако и установа каква је Народна библиотека Србије не сме почивати само на управнику, колико год он добар био, него и на његовим вредним сарадницима.

    У оквиру свечаности додељено је и национално признање „Јан Шафарик“ из области библиотекарства. Награда је ове године уручена Гордани Ђилас, библиотекару-саветнику Библиотеке Матице Српске.

    Поводом рођендана Народна библиотека Србије приредила је и изложбу „Река која спаја: Дунав на графикама из фонда Народне библиотеке Србије“.

    Тагови:
    Владан Матијевић, Владимир Пиштало, Народна библиотека
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога