Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 180
    Пратите нас

    Уочи шестог априла у Београду је атмосфера била опуштена а кафане пуне. Јесте било извесно да ће се нешто десити када су почела замрачивања, али то није спречило наше људе да се скупљају по кафанама: то је наш начин борбе против стреса.

    Овако је познати стрип цртач Саша Ракезић, познатији као Александар Зограф осетио и у стрипу представио српску престоницу уочи рата и у дану почетка шестоаприлског бомбардовања.

    „Да могу да бирам, и ја бих радије био у друштву драгих људи него седео код куће и чекао да се нешто трагично деси“, каже за Спутњик Зограф.

    Његови радови, изложени у Музеју Југославије, настали од новина, фотографија, дневника пронађених на бувљим пијацама уметничко су сведочанство о томе како је почетак Другог светског рата изгледао из угла „малог човека“.

    Спрема се бомбардовање, а кафане пуне

    Иако су теме стрипова Саше Ракезића разноврсне, његов стваралачки метод почива на истраживању. У том процесу, веома значајну улогу играју старе и одбачене фотографије, новине, разгледнице и други артефакти индивидуалне и колективне историје које Зограф најчешће проналази на бувљим пијацама. Себе је отуда позиционирао као „медијатора између јавности и сметлишта историје“ и представио нам историју из угла обичног човека.

    „Највише волим да трагам по бувљим пијацама јер ми то даје могућност да се бавим фактима на другачији начин, да дођем до детаља који су занимљиви за једноставно разумевање историје, а нарочито драматичног периода као што је Други светски рат на нашим просторима“, истиче Зограф.

    Међу занимљивим артефактима са бувље пијаце налази се и број листа „Политика“, објављен баш тог 6. априла 1941. и бележница једног тинејџера из Београда који су послужили Зографу као грађа за два стрипа изложена у Музеју Југославије. Огласи, биоскопски репертоар, дневнички списи Београђана показују да се априла ’41, упркос најави катастрофе, живот ипак одвијао својим током.

    Зографови радови у Музеју Југославије представљају још једну интервенцију на изложби која обележава 75-годишњицу краја Другог светског рата, али и осамдесетогодишњицу шестоаприлског бомбардовања.
    © Фото : Саша Ракезић
    Зографови радови у Музеју Југославије представљају још једну интервенцију на изложби која обележава 75-годишњицу краја Другог светског рата, али и осамдесетогодишњицу шестоаприлског бомбардовања.

    Живот тинејџера тематизован у једном од стрипова на изложби представља како је рат изгледао из угла дечака. Према његовим записима који су допуњени цртежима и фотографијама, он је био оптерећен „клиначким“ проблемима, а бомбардовање и рат били су успутни изазови, који ће тек после неколико дана рата и бежања из града добити озбиљније размере.

    „Тај се дечко одселио у село покрај Крагујевца, а после бомбардовања био је приморан да се врати у град и да нађе посао. Радио је као чувар на паркингу и то је био делић једне стварност коју нећете моћи да упознате у уџбеницима или историјским прегледима“ наглашава стрип уметник и додаје да се у уџбеницима обрађује кретање војске, кретање људства, али не и мали човек који покушава да преживи, спасе се.

    Бележница једног скаута
    © Фото : Саша Ракезић
    Бележница једног скаута

    Мала породична историја

    Интервенцију на сталној поставци прати текст „Мала породична историја“ у којем аутор реконструише догађаје из живота чланова своје породице у контексту Другог светског рата. Трагајући за судбином бабе и деде, Ракезић је открио драматичне околности у којима су у Другом светском рату чланови његове породице живели.

    „Моји баба и деда су током Другог светског били илегалци који су крили борце против фашизма и сакупљали храну за људе заробљене у нацистичким логорима“, наводи аутор који је овај сегмент изложбе представио у форми текста, а не стрипа, да би се представили сви детаљи са којима многи људи нису били упознати.

    Народна библиотека била и ломача стрипова

    У периоду између два рата, Југославија је имала завидну стрип сцену, која је ишла у корак са Европом. Бомбардовање Народне библиотеке априла 1941. године однело је у прах и целокупну часописну колекцију у којима су се налазили стрипови као и специјализована стрип издања. 

    Ракезић каже да захваљујући интернету данас можемо да откријемо да су стрипови наших аутора били превођени широм света, од Мађарске, Аустрије, Данске, Шведске све до Бразила и Аргентине.

    „Ми смо развили стрип културу коју смо морали да прекинемо и да кренемо све испочетка. То је можда судбина људи који живе овде – да изнова реконструишемо властиту историју и враћамо се на почетке“, закључује Зограф.

    Тагови:
    Александар Зограф, Музеј Југославије, Други светски рат, Бомбардовање, стрип, 6. април
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога