Слушајте Sputnik
    Наука
    Преузмите краћи линк
    1212
    Пратите нас

    Климатске промене веома се брзо развијају, а подаци указују да температура у целом свету иде ка „врућој зони“, стварајући „нову климу“ која прети губитком животног баланса и поремећајима које није могуће предвидети, упозорили су данас у Маракешу природњачки стручњаци.

    Све те глобалне промене, како су објаснили, условљавају природне катастрофе, које захватају све области Земље, као што су олује, поплаве, пожари, поремећаји, који утичу на здравље људи кроз храну и воду, као и на појаву разних нових болести, „комараца тигрова“, одумирање флоре и фауне…

    Тим поводом прошле године у Француској 190 држава је потписало Париски споразум који поред осталог обавезује државе да прате резултате и препоруке науке, да редукују емисију гасова, појачају мере за очување екосистема како би се досегао дугорочни циљ задржавања пораста глобалне температуре испод 2 степена Целзијусова, при циљаном порасту од 1.5 степени Целзијусових.

    У протеклих годину дана, Париски споразум ратификовало је свега 55 држава, међу којима није Србија.

    Председник Комитета Мед ЦОП22 и научник Жил Берхол је истакао да човечанство у овом тренутку сноси одговорност и за климу која ће бити за 30 година, указујући да научне прогнозе предвиђају даље радикалне промене за које глобално друштво мора да преузме одговорност и покуша да их предупреди.

    Берхол сматра да и поред јаких иницијатива за суочавање са климатским променама политичари настављају да игноришу препоруке експерата који упозоравају на катастрофе.

    „Температура расте и видимо да температурне промене утичу на појаву катастрофа које погађају разне делове света, утичући директно на животе људи“, навео је председник Комитета Мед ЦОП22, истичући да научници заједно са медијима морају заједно да раде на подизању свести целог друштва.

    Када је у питању подручје Медитерана, климатске промене значајно утичу на Средоземно море, недостатак и загађење воде и екосистема, поморске губитке, повећање потребе за наводњавањем, као и на пораст нивоа мора који угрожава приобалну инфраструктуру, указао је председник Евро-медитеранског центра Антонио Навара.

    Оно што друштво мора да уради је да се адаптира на промене и да на све могуће начине утиче на њихово успоравање, истакао је Навара.

    Координатор за глобалне климатске промене Едвард Пери рекао је да је прошле године наука указала да је цела земљина кугла погођена климатским променама, али је упозорио и на штете изазване ратовима и великим миграцијама становништва из руралних у урбане области.

    Он је упозорио да предвиђања указују да ће подручје Медитерана у наредним деценијама постајати све сувље и топлије, што ће бити праћено „дивљим пожарима“, несташицама воде и одумирањем појединих угрожених врста биљака, сисара, инсеката…

    „Ми сви морамо да кренемо у акцију и то сада. Акције морају да буду усмерене на промене у понашању заједнице, како би се предупредиле све штетне последице које прете екосистему“, закључио је Пери, оцењујући да би стварна и конкретна примена Париског споразума била велики корак у том правцу.

     

    Тагови:
    климатксе промене, Свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога