Слушајте Sputnik
    Наука
    Преузмите краћи линк
    5858
    Пратите нас

    Мрачна тајна потонуле цивилизације, која је некада живела на копненом мосту између Европе и Британије, откривена је последњим археолошким истраживањима. Према налазу археолога, људи који су живели на Догерланду, некадашњем копну између Холандије и Британије, правили су оружје од људских костију.

    Догерланд је некада врвео од живота, а данас је потопљен у Северном мору. Био је мост између данашње Велике Британије, Немачке и Холандије све док није потонуо због раста нивоа мора пред крај леденог доба пре око 11.000 година.

    Догерланд, потопљени копнени мост између Европе и Британије
    Догерланд, потопљени копнени мост између Европе и Британије

    Иако су његови становници одавно нестали, остаци њихове цивилизације често испливавају на обале Холандије. Тако су археолози из те земље, проучавајући 10 комада нађеног оружја из Каменог доба, открили да су два била направљена од људских костију, док их је осам израђено од јеленских костију, преноси Лајвсајенс.

    „Очекивали смо оружје направљено од јеленских, али не и од људских костију. Нисмо то могли да замислимо ни у најлуђим сновима“, рекао је Јоанес Декер са Леиден универзитета, који је водио истраживање.

    Мистерија је због чега су ловци из тог периода користили људске кости за израду оружја. Практичних разлога нема - до људских костију је теже доћи него до јеленских, а оне су и много лошије за израду оштрог оружја, каже Декер. Због тога се претпоставља да је такво оружје имало симболичку улогу у тој цивилизацији.

    Откривено је да су кости обрађиване недуго након смрти, а претпоставља се да се ради о дугим костима руку и ногу.

    Ово је веома редак налаз чак и у свету, јер је до сада забележено само да су на подручју Нове Гвинеје људске кости кориштене за израду бодежа, и то из симболичких разлога, будући да су кориштени остаци важних особа и великих ратника.

    Прочитајте још:

     

    Тагови:
    откриће, археологија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога