Слушајте Sputnik
    Политика
    Преузмите краћи линк
    2049
    Пратите нас

    Ово су позитивни каменчићи у слагању мозаика добрих односа Србије и Хрватске, иако мислим да су наши односи на конвенционалном минимуму, што значи да треба уложити још пуно напора у њихово грађење, изјавио је министар спољних и европских послова Хрватске Гордан Грлић Радман, поводом отварања обновљене Куће бана Јелачића у Новом Саду.

    Одговарајући на питање Танјуга како види актуелне односе између Србије и Хрватске и да ли догађаји попут овог у Новом Саду, који показују поштовање државе према потребама националних мањина, могу да унапреде те односе, Грлић Радман је казао да Хрватска и даље трага за 1.869 несталих и да очекује помоћ у њиховом проналажењу, као и да представници хрватске заједнице у Србији буду заступљени у власти на републичком, покрајинском и локалном нивоу.

    Шеф хрватске дипломатије при томе тврди и поручује да је „Хрватска пример у европском простору“, када је реч о поштовању националних мањина.

    Он је поздравио потез председника Србије и Владе Србије и честитао на помоћи за, како каже, откупљење, обнову и предају Хрватском националном већу куће бана Јелачића, што види као један добар гест.

    Ипак, оцењује да би, и поред тога, Србија требало да учини одређене кораке како би био испоштован међудржавни договор Хрватске и Србије из 2004. године, о броју представника националне заједнице у обе владе, који је, наводи, Хрватска испоштовала.

    „Као што Срби у Хрватској уживају сва права која имају према том уговору, они имају фиксну квоту од три места у заступању у хрватском Сабору, исто тако очекујемо и надамо се да ће на бази реципроцитета у Србији, Хрвати бити заступљени на локалном, покрајинском, републичком нивоу“, рекао је Грлић Радман, наглашавајући да је зато важан дијалог како би се ти односи унапредили.

    „Ми смо имали домовински рат, имамо другачије погледе на прошлост, на историју, али идемо градити европску будућност, а Србија припада европској породици“, оценио је хрватски министар.

    Упитан како оцењује положај Срба у Хрватској и да ли мисли да влада премијера Пленковића и председник Милановић, који су најавили нешто другачији однос према Србима у Хрватској у вези са ратним догађајима, може да промени и антисрпско расположење које је присутно у хрватском друштву, Грлић Радман је одговорио да је „Хрватска пример у европском простору“ .

    „Један добар пример како смо осигурали сва мањинска права, а када говоримо о Србима, довољно је рећи да су Срби у Хрватској коалициони партнер ове владе, они учествују у њеном раду, са својим предлозима креирају рад Владе и мислим да је то одговор на све“, рекао је Грлић Радман не упуштајући се у даље оцене.

    И на питање да ли је то што је градоначелник Вуковара изјавио да ни идуће године у Вуковару неће бити табли са ћириличним натписима, нити ће бити равноправне употребе српског језика, јер се нису стекли услови за то, добра порука Србима и ко је одговоран за то, Грлић Радман је поновио да је „Хрватска, генерално, толерантна средина, те да поштује људска мањинска права“.

    Наглашава да би случај Вуковара требало посматрати издвојено.

    „То је био град који је био разрушен. Данас сам срео човека који је скинуо или лупао те табле са ћириличним ознакама, човек који је био очајан, показивао слике двојице синова који су били убијени. Значи, идемо то гледати на локалном нивоу да се решава“, рекао је Грлић Радман.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    Хрватска, Гордан Грлић Радман
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога