Слушајте Sputnik
    Док анђели спавају
    Преузмите краћи линк
    0 130
    Пратите нас

    Небо је нешто што сви делимо и што припада подједнако свим људима на планети, речи су астрофизичарa др Марка Крча, госта емисије „Док анђели спавају“ ауторке Марине Рајевић Савић.

    Млади научник др Марко Крчо, присећајући се својих почетака, каже да је одувек желео да буде астроном.

    „Више пута сам био примамљен да можда напустим астрономију и да се бавим нечим много исплативијим и безбеднијим али сваки пут када сам то помислио било ми је досадно… Разлог зашто сам астроном је да ми је то забавно и интересантно. Волим да размишљам о тим проблемима, волим да видим нешто што нико пре није видео“, објашњава др Крчо.

    Рођен у Бечеју, младост je провео у Њујорку, a докторирао на Корнел универзитету али и досегао висине - научне, па и свемирске. Последњих пет година има привилегију да ради на највећем радио - телескопу на свету - у Кини, и то као једини Србин на том пројекту.

    Поглед на свемир – из Кине

    Астронома у свету има негде отприлике између 30 и 50 хиљада што је један мали град. Др Крчо спада у групу која је најактивнија у овом послу, а у Кини има највиши ранг страног научника у области астрономије.

    „Ја сам експерт и специјалиста за радио астрономију, за рад на највећим телескопима. Зато су ме ту и довели, јер сам имао искуство са огромним телескопима," објашњава астрофизичар.

    Радно место, односно телескоп на коме ради, смештен је на специфичном месту међу планинама, практично у дивљини, и то има свој разлог.

    „На тим радиофреквенцијама небо је веома тамно и ми тражимо веома слабе сигнале. Зато су нам потребни тако огромни телескопи који имају 500 метара у пречнику. Ми скупљамо ту светлост, фокусирамо је на једну тачку и зато је то директно везано за локацију,“ објашњава он.

    Иначе, у станици нису дозвољени мобилни телефони нити вај-фај, а од аутомобила су дозвољени дизелаши или електрична кола јер аутомобили на бензин стварају варнице које емитују јаке сигнале који ометају рад.

    Свемир за неког тама, за неког романтика

    Говорећи о свом раду, др Крчо каже да људи на свемир гледају и са усхићењем и са страхом, некоме је тама и бездан, а неко у њему види романтику.

    „Ми у ствари покушавамо да осветлимо ту таму. Али за то не треба храброст јер то је нешто што те позива да се сусретнеш са нечим што не знаш. А то је привилегија,“ каже он.

    Звезде, месечина и сунчева светлост су биле и остале инспирација за песнике и писце вековима. Звезде и њихов настанак је управо тема која занима саговорника Спутњика.

    „Космос је пун гасова. Хелијума и водоника има има највише и они чине око 98 одсто свих гасова. Ти гасови под силом гравитације могу да се скупе, згусну и ако гаса има довољно и ако су довољно густи у центру ће се направити језгро од кога ће евентуално да се створи Сунце. Дакле, све што треба је маса и гравитација да се створе звезде“ објашњава млади научник.  

    Тај процес је интересантан а задњих 30-40 година сви који раде у тој области покушавају да, како каже Крча, реше један проблем.

    Хоће ли се Сунце „загрцнути“?

    „Ми знамо колико има звезда у нашој галаксији и колико дуго звезда траје односно колики јој је животни век. За оне највеће то може бити неколико милиона година а за мање и до десет или 12 милијарди година. Наше Сунце је типично и оно претвара водоник у хелијум у свом језгру. Када нема довољно водоника престаће процес фузије и кренуће нови процес у коме хелијум креће да гори. И у моменту када прелази са једне врсте горива на друго „Сунце ће се загрцнути“ и када се то деси оно ће се раширити и да постане црвено. Кад кажем да се рашири, мислим да ће се десити до те тачке да ће прогутати нашу земљу,“ објашњава др Крчо.

    Гравитација неће моћи више да га држи и тај омотач нашег Сунца ће испарити и постаће маглина а у центру ће остати језгро које ће у првом моменту бити врело – светлеће бело.

    „Али кроз милијарде година оно ће се охладити али ће у омоту бити гасови од којих се наше Сунце састоји, мешаће се са другим гасовима у галаксији и ако наиђе на неки други облак одједном ће бити довољно гравитације да се стварају нове звезде од тог споја,“ прича астрофизичар. 

    Научници су до овог сазнања дошли, према објашњењу саговорника емисије, после деценија и деценија рада, а сада су га разумели и изразили једначинама.

    „Ја сад могу да узмем те једначине и да направим компјутерски модел нашег Сунца, да почнем са пар параметара који ће предвидети температуру нашег Сунца, колико сјаји, како се понаша, чак и магнетска поља и ротације“, објашњава он.

    Марко Крчо је са Марином Рајевић Савић разговарао и о томе постоји ли веза између вере у бесмртност и науке, о томе шта су кроз историју о тој теми говорили други научници, али и о борби научника против корона вируса.

    Тагови:
    Док анђели спавају
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога