Слушајте Sputnik
    Спутњик интервју

    Запад нам је довео медије пред инфаркт

    Спутњик интервју
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2600
    Пратите нас

    Стање у српским медијима је тако да ако хоћете да будете новинар морате ампутирати савест, каже за Спутњик социолог медија и вишегодишњи уредник београдских медија Слободан Рељић.

    „Ово је време потпуне спутаности и апсолутне немогућности да се конституише било шта што би се могло назвати истином. Потпуна једна изгубљеност у времену и простору. Ако говоримо о кључном утицају на наше медије, све што овде долази интерпретирано је кроз западни поглед. Још је страшније то што се ми држимо погледа који је тамо пропао“, каже Рељић.

    Рељић, који је четири петине свог живота провео у медијима, а последњих неколико у научним водама, подсећа да су медији некада служили за остваривање неког друштвеног интереса, али да је на таласу стварања капитализма, а за потребе Запада, уништен тај систем. Последња фаза је приватизација медија.

    Био је Рељић на свим позицијама у новинарству, од новинара у Омладинским новинама до главном уредника НИН-а, како каже највећег медијског продукта јужнословенског друштва. Има искуства у медијима више од три деценије и када види шта се дешава данас закључује да је почео да ради у време које се сматрало неспорно неслободним, а да у данашњим медијима само формално влада слобода.

    „Ми више немамо систем, а немамо ни медијско тржиште. Ово је плутање у тој немогућој ситуацији. Кад сам био новинар, новинар је био страшно важна личност у друштву, имао је веома висок углед. Када смо ушли у опште демократске воде, онда је то претворено у један мутљаг у коме стварно више не може да се конфигурише неко нормално новинарско име. Данас, ако хоћете да будете новинар морате да будете човек ампутиране савести. То је једна парадоксална ситуација. Имате свој кодекс којим се обавезујете да говорите истину и само истину, пре свега ваша обавеза је да јављате грађанима шта се збива, али сте запослени у приватном предузећу у коме ћете се за све што не радите онако како каже газда бити отпуштени истог тренутка. И то је једна ужасно велика фрустрација занимања јер поништавате све основне приступе новинарству и новинарима и уопште тој значајној улози у друштву“, каже Рељић.

    Он каже да је и на Западу слична ситуација, само је софистицираније и тиме још опасније по друштво. У оваквим друштвима као што је наше, где је демократија имплементирана, све је имплементирано.

    „Тако смо и медије распродали неком полусвету са Запада. НИН је купио швајцарски штампар. Политику ВАЦ, једна организација опремљена да растура по Источној Европи која купује наш медијски производ стар век и по. Принцип је да се наши медији униште да не функционишу као неко ко може да освести публику“, каже Рељић.

    „У последњих десет година ако распишете конкурс да продајете неку локалну ТВ, ви тачно знате да не постоји нормалан човек који то хоће да купи, ту нема ризика, ту је гарантован губитак“, додаје Рељић.

    Према Рељићевим речима, кад немате никакву идеју ни о чему, то се мора овако завршити, не може другачије, и биће још горе. Мора да постоји друштвена сагласност за шта вам нешто служи, каже Рељић, ако отварате библиотеке отварате их да би људи читали. Имате неки циљ, али овде он не постоји, овде постоје они који су на власти и гледају корист и не размишљају шта даље кад се власт промени.

    „Плаћени медијски ’револвераши‘ пређу на другу страну и настављају да пуцају“.

    Подсећа да је, када је пропадао „Њузвик“, на све начине покушано да се спасе јер је то друштвена вредност. Постоји свест да нешто треба да се спасе, указује Рељић, а овде немате никакву свест.

    „Овде је извршена приватизација у којој је све уништавано из темеља, што је било важније, темељније је требало уништити. У том смислу, кад одете на киоск, видите последице. Последице западне потребе да овде не буде ничега“, каже наш саговорник.

    Неке новине коштају 50 динара, друге 20, пошто држава различитим начинима подржава ту цену за новине у којима нема ничега, вести немају везе са стварношћу, могу и да се измишљају, али одржавају правац онога ко то посредно плаћа. Тако да је то што имамо сада у медијима последица прединфарктног стања, а када ће бити инфаркт, Рељић није желео да процењује пошто је он повезан са међународним околностима.

    Сматра да смо сличну ситуацију у медијима и у друштву имали између два светска рата и да је тада једно од „решења“ био фашизам. Не знамо у шта ће се претворити актуелни светски поредак, али овакав какав је не може да опстане.

    „Можете да манипулишете људима, али постоји нешто у човеку што кврцне и тај механизам који сте направили крене да се урушава“, објашњава Рељић.

    Говорећи о дигиталним медијима, Рељић каже да су новине изворно прављене са људском димензијом, тако да се ми обавештавамо да бисмо могли слободно да се понашамо, а претворене су у то да се влада.

    „Али нова медијска структура је прављена да би се контролисао свет, настаје у САД у оквиру војне индустрије. И то се може претворити у Франкенштајна, у себи има тај самоубилачки елемент. Као и све у животу, можете направити нешто савршено, а у ствари то може бити употребљено против вас“, каже наш саговорник.

    На крају разговора, Рељић каже да би се у новинарство вратио једино ако се појави нешто ново, што не види на медијској сцени, али да би се, када би поново почињао, опет определио за новинарство. На питање који би период новинарског живота издвојио, Рељић каже:

    „Кад је систем озбиљан, новинарство је озбиљан посао!“

    Тагови:
    Спутњик интервју, медији, Слободан Рељић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога