Слушајте Sputnik
    Свет са Спутњиком

    Шта за Србију значи обновљена руска моћ?

    Свет са Спутњиком
    Преузмите краћи линк
    4620

    Уз нове савезе са новонасталим државама, али и самостално, савремену ситуацију у свету и његову будућност више није могуће оцењивати без Русије, сматрају саговорници емисије „Свет са Спутњиком“.

    После распада СССР-а грађани земаља-чланица, осим малог броја добитника, нашли су се у великим проблемима, а неке земље и данас вуку репове распада велике државе.

    Најбољи пример за то је Украјина, јер грађани те земље нису срећни, каже политички филозоф Драгољуб Којчић. Он сматра да је подела СССР-а могла да изгледа другачије.

    „Ових дана Јушченко је изјавио да је преко 70 одсто грађана било за тесну сарадњу са Русијом, међутим, данас после свега што се десило на Мајдану, лако је запалити свет, једна реч може да запали свет. Период Горбачова је најнеталентованији период у историји руске културе. Он није схватио да су постојали механизми да се сачува држава у целини или да се републике разиђу на другачији начин. То није био само патент СССР-а, то се догодило и код нас“, каже Којчић. 

    Он сматра да је двадесет пет година од такозваног августовског пуча 1991. године Русија на сјајном путу да поврати место које јој припада на глобалној сцени, али да нажалост однеговани таблоидни менталитет чини да увек видимо само негативне стране.

    „Ако бисмо данас правили политички, културни, социолошки биланс, мислим да је Русија далеко отишла и да је постигла веома високе резултате. Нажалост, новине се продају захваљујући црним вестима, окршај у Придњестровљу, конфликти са Турском, страхови Пољака и балтичких земља. То је све секундарно. Русија је земља са великом перспективом“, каже Којчић.

    Када су у питању односи Русије и Србије после распада СССР-а, историчар Горан Милорадовић са Института за савремену историју подсећа да су они умногоме одређени државним ударима на обе стране. Све је почело Мајским превратом 1903. године, када је промењена спољна политика Србије, а даље их је диктирао распад СССР-а, односно распад Југославије. 

    Какав ће положај Србије у свету и у односу на Русију бити у будућности „не зависи само од нас“, оцењују саговорници емисије „Свет са Спутњиком“ и подсећају да је на шаховској табли света много играча, а да је Србија међу мање моћнима. 

    „Овде на Балкану ми смо на једној великој раскрсници и треба да пратимо шта се око нас дешава, а у току су бурне промене за које не знамо када ће и на који начин да се заврше“, каже Горан Милорадовић.

    „Морамо имати у виду да су државе НАТО-а свуда око нас, а да ми не водимо такву политику, није нам у интересу. То смо више пута саопштили на разним државним нивоима, то је оно што Русима у овом тренутку одговара. Како ће се ствари даље одвијати не зависи само од нас, већ од тога колику ће виталност показати Алијанса и Европска унија и у којем правцу ће се пружати интереси обновљене руске моћи. Још се не зна у којем ћемо тренутку ми постати важни, али са сигурношћу можемо рећи да без обнове руске моћи неће бити простора ни за Србију“, каже Милорадовић.

    Он додаје да се руска моћ обнавља, али да је то процес који ће дуго трајати. Тако велика сила није пропала брзо и лако, па не може на тај начин ни да се обнови. Оно што даје гаранције за успех је нуклеарни потенцијал Русије.

    „Они врло добро знају где су и какви су им интереси, али има и других играча, Руси такође морају да гледају шта се дешава. Нису руски потенцијали неисцрпни, њихова моћ није безгранична. Они су до сада од свих великих играча са врло ограниченим ресурсима и потенцијалима јако много постигли, највише. Пуно више него неке веће и имућније државе“, каже Милорадовић.

    Саговорници емисије „Свет са Спутњиком“ подсећају да се политика САД у овом тренутку не разликује много од оне у време Совјетског савеза, да САД и НАТО покушавају да направе некакву врсту санитарног кордона према Русији, рехабилитују квислиншке и фашистичке покрете из Другог светског рата од Пољске, преко Украјине, до Хрватске, па чак и у Србији.  

    Њих спаја чињеница што су сви били против комунизма, а комунизам се изједначавао са Русијом, што је и данас случај. Дешавања у земљама повезаним нетрпељивошћу према Русији тешко да могу да јој стану на пут, јер данашња Русија је демократска земља, закључују саговорници Спутњика.

     

    Тагови:
    државе, интереси, распад, моћ, НАТО, ЕУ, Горан Милорадовић, Драгољуб Којчић, САД, СССР, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога