„Укидање санкција могуће је само уз једногласну сагласност ЕУ, а то се неће догодити све док не буду испуњени споразуми из Минска“, рекао је премијер Сипила.
Фински премијер био је скептичан у оцени могућег укидања санкција због главног разлога — недостатка напретка у реализацији Минских споразума, истиче „Иле“.
У Минску је 11. и 12. фебруара 2015. одржан састанак „Нормандијске четворке“ за решавање грађанског сукоба у Украјини. Након састанка лидера Русије, Украјине, Немачке и Француске који је трајао 16 часова, потписан је документ о мерама усмереним на имплементацију Минских споразума — о примирју и прекиду ватре у Украјини.
Агенција „Ројтерс“ је, позивајући се на дипломатске изворе и анонимне званичнике, у петак саопштила да је Европска унија спремна да продужи економске санкције Русији за још шест месеци, након састанка лидера европских држава у Бриселу 15. децембра.
Раније је високи представник ЕУ саопштио да у понедељак министри спољних послова држава-чланица Европске уније неће расправљати о судбини економских санкција против Русије. Он је додао да су у току припремни радови на санкцијама.
У Европској унији нема јединства о продужавању рестриктивних мера. Један број земаља, међу којима су Грчка, Италија, Шпанија, Финска и Мађарска, наводи да су санкције бесмислене.
Кремљ, с друге стране, сматра да је повезивање санкција Запада са имплементацијом Минских споразума о Украјини апсурдно, пошто Русија није страна у сукобу и предмет договора о решењу ситуације у Донбасу.
Однос Русије и Запада се погоршао због ситуације у Украјини. Земље Европске уније прво су увеле појединачне санкције против физичких лица, а потом и секторске рестриктивне мере које се тичу целе привредне области.
Као одговор на то, Русија је ограничила увоз прехрамбених производа из земаља ЕУ. Од тада су санкције ЕУ редовно продужаване, а последњи пут до краја јануара 2017. године.