Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Карла дел Понте

    Сад је све дозвољено: Американци имају своју Карлу дел Понте — против Русије (видео)

    © AP Photo / Thierry Charlier
    Видео
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2348
    Пратите нас

    Амерички конгрес два дана саслушавао је представнике Гугла и друштвених мрежа Твитер и Фејсбук у оквиру истраге већ митског мешања Русије у изборе за председника САД.

    Антируска хистерија је таква да моћне фирме попут Гугла и Фејсбука, које нису дозвољавале да им се ишта каже, сада пристају на то да Конгрес регулише њихов рад, оценила је у емисији Свет са Спутњиком колумнисткиња „Недељника“ Љиљана Смајловић.

    Конгрес се досад плашио Гугла, Фејсбука, али сада када се политичка клима окренула, ти гиганти само гледају како да задовоље Конгрес. „Сад све може: Фејсбук већ сваки дан показује колико им је уплаћено и где. Раније су говорили — шта се то вас тиче, ми смо приватна фирма. Е, нисте приватна фирма кад одлучимо да вас регулишемо. Досад то нисмо смели, а сада, захваљујући Путину, то ћемо моћи“, каже Смајловићева.

    Она подсећа да су сада највећи доказ за наводно руско мешање у америчке изборе руски огласи на Фејсбуку или Твитеру, што је, примећује, циркус. Како каже, раније би те велике компаније кад би америчка влада покушала неку регулацију интернета скочиле и рекле — ено, хоће да вам цензуришу интернет, а сад осећају да је антируска хистерија толико јака да би могла и њих да помете и да им је боље да праве уступке Конгресу и јавности.

    Саслушања у Конгресу су део истраге коју већ месецима води специјални тужилац Роберт Милер у којој су ових дана подигнуте и прве оптужнице. Реч је о бившем шефу предизборног тима Доналда Трампа Полу Манафорту и његовом бившем пословном сараднику Рику Гејтсу, који су се већ изјаснили да нису криви. Према оцени Љиљане Смајловић, оптужнице веома личе на оно што је у Хашком трибуналу радила некадашња главна тужитељка Карла дел Понте, а то је метод застрашивања.

    „Ако свако може да буде оптужен, то је као што они српски генерали који су пристајали да сведоче против других српских генерала — обично не би били оптужени. Оптуживани су они који нису хтели да сведоче, тако су они уцењивани: сведочи против Милошевића или против неког вишег генерала, па ћемо теби да прогледамо кроз прсте“, наводи наша саговорница.

    „Креативне“ методе тужиоца

    Још једна страховито агресивна метода, према њеним речима, јесте да ће Милер натерати Манафортове адвокате да сведочи, што је „филм који досад нисмо гледали“. Напомиње да су методе које користи тужилац „креативне“ и „агресивне“, а објашњење је следеће:

    „Кад имамо оваквог капиталног непријатеља, сва средства су дозвољена па и сва тужилачка средства“.

    Као пример наводи „забавну оптужницу“ против Џорџа Пападопулоса који је током кампање био мање важан сарадник Трампа. „Он је оптужен зато што је рекао да је некога упознао пре, а у ствари га је упознао после односно обрнуто. Он је планирао ово, па оно. Кад дођете до краја оптужнице, видите да он ништа није учинио, да ни то што је планирао никад није остварио, а да је остварио то не би било незаконито. Тај човек је испрепадан и тај човек је очигледно озвучен ходао и разговарао са другим људима из Трампове кампање док се спремао за одбрану, тако да мора да је Милер дошао до одличног материјала“, каже Смајловићева.

    Оптужница против Манафорта садржи 12 тачака, укључујући заверу против САД, лобирање, прање новца, утају пореза, лажно сведочење, али се нигде не помиње Русија, али зато постоји украјински траг. На питање како то да је амерички тужилац јурио руског медведа а истерао украјинског зеца, уредник Јавног сервиса Зоран Станојевић каже да је могуће да је то зато што нису нашли ништа боље.

    „Могу само на два начина то да видим. Оно што ми који имамо врло мало информација можемо да кажемо то је да нам се чини да неко није ништа нашао и то засад тако изгледа. Друго је да је могуће да кад неког зеца истерате да заправо шаљете поруку некоме да знате много више, управо захваљујући томе што сте потерали баш тог зеца, а не неког другог кога сте могли“, наводи наш гост.

    Шансе за импичмент Трампа

    Према речима Смајловићеве, Манафорт као лобиста није радио ништа друкчије од осталих, а права је реткост да га сада кривично гоне због тога.

    „Ја немам никакве сумње да овај човек новац није пријавио, само је ствар у томе да је то све могло и све било дозвољено док нам није за требало да те употребимо за нешто, али сада сви знају да може да им покуца на врата Роберт Милер. То је страшно моћно и то је у ствари то његово застрашивање. Сад свако зна да овај човек може да ти конфискује имовину“, додаје она.

    На питање да ли подизање првих оптужница у истрази о наводном руском мешању да повећава вероватноћу Трамповог импичмента, Станојевић каже да то није у изгледу док год Трамп има добре економске резултате.

    „За законе које предлаже разни либерални стручњаци говоре да су лоши по средњу класу, међутим, он има раст. Њему берзе праве рекордне резултате. То је нешто што се, поготово републиканци не усуђују да дирају и мењају када се ствари захуктавају, јер се боје, ако би се сад нешто десило, да ли би то на економију имало лош резултат. Њима није битан Трамп. Свако од њих има своје озбиљне локалне изборе на којима треба да прође и за Сенат и за Конгрес. Њима појединачно није добро да нешто крене наопако и да њега његова бирачка база не изабере зато што се нешто лоше променило. Докле год Трамп буде имао добре економске резултате, та прича о његовом рушењу неће бити толико озбиљна“, објашњава Станојевић.

    Сличног је мишљења и Љиљана Смајловић.

    „За импичмент вам треба већина у Конгресу, па колико год да Трамп малтретира ту републиканску странку и њихове сенаторе и конгресмене, они сигурно неће покренути импичмент у овој ситуацији. Друго, погледајте Трампову подршку, она се креће између 35-38 одсто“, подсећа колумнисткиња „Недељника“ и додаје да се Трампова подршка не круни и да би, по њеној процени, била довољна и за реизбор.

    Лоше и за Србију

    Смајловићева на крају напомиње и да развој догађаја у Вашингтону показује да нема говора да се поправе односи Русије и Америке док год траје ова истрага, примећујући да је то лоше и за Србију. Зато нам и долазе емисари попут Брајана Хојта Јија који траже да се не дозволи дипломатски статус запосленика у Центру у Нишу, сматра Смајловићева.

    „Кад долазите из Стејт департмента, а тамо је ситуација са Русијом каква јесте, онда сваки службеник гледа да се врати у Вашингтон и да каже: погледајте шта сам ја Русима урадио, ја сам натерао Вучића да не сме да помисли да им да дипломатски статус. Они сви долазе у овај и друге регионе са задатком да негде, нешто напакосте Русији и да могу да кажу — овог месеца сам обавио задатак“, објашњава саговорница Спутњика, која мисли да и Русија повећава притисак.

    „Ми нисмо Русима дали тај имунитет, али Американцима то више није довољно. Сад долазе са захтевом да им дефинитивно одговоримо ’не‘. Више им није довољно што им нисмо то дали. Претпостављам да и Русија сада каже: ако сте дали Американцима и ако сте војно неутрални, онда ми у најмању руку заслужујемо да будемо третирани на исти начин, поготово што Србија са НАТО-ом сарађује на плану безбедности 10 пута више него са Русима“, каже Смајловићева.

    Тагови:
    Конгрес, Твитер, Фејсбук, Пол Манафорт, Доналд Трамп, САД, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога