Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    0 796
    Пратите нас

    Мозак нам говори шта да радимо, како да делујемо, шта да мислимо и шта да кажемо. Ми захваљујући овом органу живимо и учимо, али много тога и даље је непознато. Сваке године нова открића нас науче више о овом чудесном органу. Зато завирите у неке од највећих открића о мозгу у 2019. години.

    Љутња у сновима

    Људи могу доживети многе емоције док спавају, чак и љутњу. Истраживачи су открили, анализирајући мождане активности, да могу да утврде да ли се особа љути у сну или не. Тим је испитао регије мозга познате као фронтални режњеви, који помажу у контроли експресије емоција и решавању проблема. Асиметрична активност у предњим режњевима мозга током спавања може указивати на то да је особа сањала „љуте“ снове.

    Арктичка експедиција створила самотњаке

    Људи – чак и интроверти – јесу друштвена бића, а усамљеност може да утиче на мозак. Студија је показала да се девет истраживача који су провели више од годину дана у пустињи Антарктика вратило са нешто мањим мозгом. Група истраживача упоредила је скенирани снимак мозакга спитаника пре одласка на пусти континент и након повратка у друштво. Открили су да су делови мозга као што је хипокампус – регија задужена за учење и памћење – имали мању запремину након што су се истраживачи вратили.

    Недостајући део мозак може да компензује

    Било би необично када би неко могао да узме јабуку без руку. Слично томе, група истраживача открила је да мали број људи може да мирише иако им недостаје регија мозга задужена за то. У предњем делу мозга налазе се делови задужени за мирис, који обрађују информације о мирисима из носа. Истраживачи су то открили случајно, када су скенирали мозак 29-годишње жене која је могла нормално да мирише иако јој ти делови недостају. Истраживачи не знају тачно шта је довело до ове магичне способности мириса, али сматрају да би други део мозга могао да преузме улогу, што показује велику способност мозга да се ремоделује.

    Неки људи осећају магнетно поље

    Неке животиње користе невидљиво магнетно поље које се омотава око наше планете као природни навигациони систем. Такође неки људи могу да осете магнетно поље наше планете, мада није јасно зашто. У студији објављеној у марту, група истраживача скенирала је мозак 34 особе којима је речено да седе у мрачној комори за тестирање са вештачким магнетним пољем. Анализа мозга показала је да су четири од 34 учесника показала снажну реакцију на промену магнетног поља са североистока ка северозападу, али не и обрнуто. Није јасно зашто су неки људи имали реакцију на магнетно поље, док други нису, а такође није јасно како је мозак открио такве сигнале. Али претходна истраживања су открила да људски мозак садржи пуно ситних магнетних честица које могу имати неке везе са тим, тврде истраживачи.

    Мозак не прихвата идеју смрти

    Смрт је природан феномен као и живот. Али наш мозак нас штити од идеје властите смрти, чинећи нас неспособнима да схватимо да ћемо се једног дана придружити другима у вечном сну. Мозак непрестано користи старе информације како би предвидео шта ће се догодити у сличним ситуацијама у будућности – тако да мозак треба да буде у стању да предвиди да ћете и ви једнога дана умрети. Али како се испоставило, нешто у идеји о нашој сопственој смрти квари овај механизам у мозгу. Група истраживача је то схватила посматрајући како мозгови 24 особе реагују када им се покажу речи повезане са смрћу. Мерења мождане активности показала су да се механизам предвиђања мозга „покварио“ када је дошло до идеје о сопственој смрти. Нејасно је зашто се то догађа, али према теоретичарима, превише оштра свест о сопственој смртности умањила би вероватноћу да особа жели да се развија.

    Кичмена течност улази у мозак док спавамо

    Истраживачи већ дуже време знају да је мождана активност веома ритмична док спавамо, производећи таласне активности неурона. Али ове године су први пут открили нешто друго што је део тог ритмичног циклуса: цереброспиналну течност. Ова течност окружује и штити мозак и кичмену мождину у сваком тренутку, а истраживања показују да такође чисти мозак од токсичних протеина док спавамо. Група истраживача прегледала је мозак 13 учесника током спавања помоћу машине за магнетну резонанцу и открила да цереброспинална течност заиста тече у мозгу током спавања у прилично ритмичном току; активност мозга се стишава, крв излази из мозга, а цереброспинална течност пролази унутра.

    Ако половина мозга недостаје, све може да функционише

    Мозак има изванредну способност да се мења и прилагођава, што је доказано на малој групи људи којима је половина мозга била уклоњена као деци да би смањили епилептичне нападе. Упркос недостајању читаве половине мозга, они су функционисали сасвим добро јер је преостала половина ојачала. Скенирање је показало да су, међу пацијентима који имају само једну хемисферу мозга, регије мозга укључене у исту мрежу (попут вида) заједно радиле једнако добро као и код оних код којих је мозак нетакнут. Такође су открили да је повезаност између делова различитих можданих мрежа била јача код пацијената којима је уклоњена хемисфера, што упућује на то да је мозак у стању да надокнади губитак великог дела себе.

    Учење језика у битовима

    Вашем мозгу је потребна меморија као она на УСБ-у како би савладао свој матерњи језик. Просечна одрасла особа која говори енглески језик вероватно ће морати да научи око 12,5 милиона бита информација везаних за језик, или јој је потребно 1,5 мегабајта за складиштење. Аутори су као пример користили идеју „битова“, иако мозак не чува информације у битовима. Али већина од тих информација о језику има мање везе са граматиком и синтаксом него са значењем речи. У најбољем сценарију, одрасли ће током једног дана упамтити 1.000 до 2.000 бита свог матерњег језика, а у најгорем случају ће памтити око 120 бита дневно.

    Оживљавање мртвих мозгова

    Научници су обновили мождану циркулацију и ћелијску активност у мозгу свиња неколико сати након што су умрле. Овај радикални експеримент довео је у питање идеју да мозак након смрти претрпи изненадна и неповратна оштећења. Али група истраживача је показала да ћелијска смрт настаје током дужег временског периода, а у неким случајевима се чак може одложити или преокренути. Истраживачи су развили систем за проучавање постмортемских мозгова, при којем су пумпали синтетичку замену за крв у артерије мозга. Пумпали су овај раствор у 32 свињска мозга 4 сата након што су животиње угинуле и пустили да раствор остане у мозгу шест сати. Открили су да је систем сачувао ћелијску структуру мозга, смањио ћелијску смрт и обновио неку ћелијску активност. Иако су истраживачи истакли да нису приметили ниједну врсту активности која би указивала на то да је мозак свестан, неки постављају питање шта значи бити жив.

    Људи имају скривену свест

    Неки пацијенти који су у коми или вегетативном стању показују знакове „скривене свести“, показало је истраживање објављено у јуну. Истраживачи су анализирали мождане таласе више од 100 пацијената који нису реаговали након повреде мозга. Открили су да је у року од неколико дана након повреде један од седам пацијената одговорио јасним обрасцем мождане активности или „скривеном свешћу“ када им је речено да померају руке. То сугерише да су пацијенти разумели наредбе, али нису се могли померати. Годину дана касније, 44 одсто пацијената који су имали ове почетне знакове скривене свести могли су самостално функционисати најмање 8 сати дневно. Другим речима, пацијенти који су имали ове знакове „скривене свести“ имали су већу вероватноћу да се опораве од пацијената без ових знакова, тврде истраживачи.

     

    Тагови:
    медицина, истраживања, људски мозак, наука
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога