Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    427243
    Пратите нас

    Сваког четвртог четвртка у новембру грађани Сједињених Америчких Држава славе, за њих, велики празник. Радиће само они који морају, а прослава уз много хране и пића ће потрајати до дубоко у ноћ.

    Окупљени око богатих трпеза на којима почасно место заузима ћурка, широм ове државе породице ће данас приповедати о историји и захваљивати Богу на свему што им је пружио. Ипак, једну страну приче ретко ће ко помињати. Откривамо за вас – зашто је Дан захвалности један од најлицемернијих празника на свету?

    За Американце је данас, поред Дана независности, највећи празник у години. Широм ове државе данас се, у знак сећања на прве досељенике на овом континенту и недаће које су они прошли, слави Дан захвалности.

    Американци ће вам рећи да се данас обележава празник заједнице различитих култура, дан који су прихватили сви без обзира одакле су и када стигли у Америку.

    Историјски, истина је ипак мало другачија…

    Дан захвалности који то није

    Након 66 дана тешког путовања, први енглески досељеници су стигли у „обећану земљу“ – Америку. Ту су, прича каже, одмах успоставили једнакост међу собом и прихватили заједничко име pilgrims– ходочасници, пише Историјски забавник.

    Ипак, занос и опчињеност новим домовином ускоро су заменили страх и константна глад. Била је хладна и сурова зима, а „први Американци“, насељени у луци Плимут, у данашњој држави Масачусетс, нису знали како да набаве храну.

    Спасили су их Индијанци. Они су прве досељенике нахранили и научили како да узгајају кукуруз и друго поврће. Када су ходочасници наредне јесени и сами узгојили довољно да могу да преживе предстојећу зиму, позвали су Индијанце и заједно су организовали велику гозбу.

    На трпези је, између осталог, било и дивљих ћурака. Због тога је ово незаобилазно јело данашњих прослава Дана захвалности који је постао један од омиљених америчких породичних празника.

    Датум и место одржавања прославе првих Дана захвалности су дискутабилни. Место које се данас званично узима као место одржавања првог Дана захвалности је амерички град Плимут у савезној држави Масачусетс 1621.

    Празник је званично уведен 1789. године на препоруку председника Џорџа Вашингтона и одобрење Конгреса. Касније, 1941. председник Рузвелт потписао је закон којим се и званично успоставља Дан захвалности као празник који се прославља четвртог четвртка у новембру у знак сећања на доброту Индијанаца и прву заједничку трпезу два народа.

    Или тако бар каже романтична прича…

    „Дан жалости“ а не  „Дан радости“

    У стварности, европски досељеници су врло брзо заборавили на доброту староседелаца америчког континента и почели су немилосрдно да их истребљују. Читава племена – ратници, стари, жене и деца, заједно са њиховим домовима су нестајали у пламену „ватрених штапова“ које су „бледолики“ донели са собом.

    Чак и у ретким случајевима, када досељеници нису нападали Индијанце и одузимали им територије, домороци су умирали јер су Европљани са собом донели вирусе и болести које су десетковале Индијанце.

    Непознато је колико је америчких староседелаца живело на америчком континенту у тренутку Колумбовог доласка. Процене се крећу од мање од 10 милиона до више од 100 милиона.

    Прочитајте и:

    Тагови:
    Индијанци, Америка, Дан захвалности
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога