Хоће ли европски граничари опасати и Србију (видео)

© AP Photo / Petros KaradjiasЖица око заставе ЕУ
Жица око заставе ЕУ - Sputnik Србија
Пратите нас
Контрола граница на мигрантским рутама сигурно ће ојачати у наредном периоду и питање је да ли ће Србија моћи да да одоли притиску Европе да Фронтекс контролише и наше границе.

„Не само што ће Фронтекс бити постављен на границе Хрватске или Бугарске, него ће они просто политички ући и на територију држава као што су Босна, Србија, Македонија јер ће морати да појачају контролу“, рекао је у емисији Свет са Спутњиком Гордан Пауновић из Инфо-парка, јединственог центра за подршку избеглицама у Србији. 

Он каже да је Фронтекс себи дао задатак да до 31. децембра ове године проток преко Македоније и Србије буде нула. Пауновић то назива научном фантастиком, али објашњава да то указује да ће Европа радикализовати своје понашање на границама.

Душан Достанић из Института за политичке студије не верује да ће Фронтекс моћи да исконтролише проток миграната јер, према његовом мишљењу, за то није ни направљен. Он сматра да Европска унија дефинитивно неће моћи да реши питање миграната зато што поједине земље које нису директно на рути или су далеко немају осећај за то шта се дешава.

„Њихове границе су далеко, те земље као што је на пример Данска, осећају се заштићено. Истовремено, мигранти када једном уђу у, рецимо, Немачку, онда се тешко врате одакле су дошли, чак и онда када су им одбијени захтеви за азил. 

Лидер Шведских демократа Џими Акесон. - Sputnik Србија
Шведска удесно! Велике тектонске промене Европе „заразиле“ и север

Тако да нисам сигуран да ли све ово иде у неком добром правцу“, рекао је Достанић. Димитрије Милић, програмски директор Новог трећег пута, сматра да је питање имиграција као политичко питање претерано.

"То није питање имиграције већ питање интеграције и менаџмента миграције", истиче Милић. Он наводи податак да је у Европу у којој има око 700 милиона људи дошло два милиона, што је око 0,3 посто и сматра да то не може променити слику Европе ни у једном смислу. Каже и да не треба криминализовати читаве групе.

„Ако погледамо статистичке податке Италије и Немачке, криминал је био најмањи досад. Постоје одређени случајеви од којих се прави медијска помпа, али у глобалу, криминал пада и већа је шанса да убица буде домаћи држављанин него мигрант. Међутим, веома често десница то користи као политичко оруђе. С друге стране, Достанић каже да не разуме страх од наводног јачања деснице и додаје да владајуће странке или коалиције у Мађарској, Италији, Аустрији, Хрватској, припадају десници али десница је, како каже, легитиман део политичког спектра.

„Због раста деснице не треба ширити панику, све док се партија не противи уставу и све док се партија не противи либералној демократији, како у њеној либералној тако у њеној демократској компоненти, нема разлога за било какву панику“, каже Достанић, али истиче да је скепса према имиграцији такође легитимна. Каже да одређене страхове или бојазни које постоје у популацији треба схватити озбиљно, а не да се људи који гаје ту скепсу према мигрантима одмах сврставају у екстремну десницу и етикетирају.

Он јачање деснице у Шведској објашњава трендом раста криминала, силовања, пуцњава. Сматра да то нису ствари за које се могу окривити само мигранти али, како каже, то свакако доводи до слабљење једног система реда и поретка и правне државе. Пауновић истиче да Србија има врло мало инцидената са мигрантима и да су они углавном забележени међу самим мигрантима. Наводи да људи пролазе кроз Србију и да ће и даље пролазити и кроз Грчку, Македонију, преко Бугарске и Босне јер је тај процес незаустављив. Саме мигранте то ће много скупље коштати.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала