Умро Василиј Соколов

© Sputnik / Дејан СимићВасилиј Соколов
Василиј Соколов - Sputnik Србија
Пратите насTelegramOdyssey
Захваљујући њему Руси могу да читају дела Мома Капора, Боре Ћосића, Давида Албахарија, Владимира Пиштала, Матије Бећковића и других српских писаца, укупно њих 40, на свом матерњем језику.

Пре само неколико дана позвао ме је Василиј Соколов да провери да ли је тачна вест да ће српски амбасадор у Москви бити Мирослав Лазански и да ме подсети на обећање да ћу набавити књигу Лазанског да је преведе. Правили смо планове за његов долазак у Београд на Преводилачке сусрете, па на Сајам књига, разговарали о петербуршким издавачима који су, много више него московски, спремни да издају књиге српских писаца...

Са истог телефона, само нешто касније, чула сам речи његовог сина: тата је умро ноћас у сну.

Син није могао да дозволи да Васја оде, а да Београд то не зна. Јер Србија је деценијама била веома важан део његовог живота. Своју љубав према Србији исказивао је трудећи се да је, кроз преводе српске књижевности, представи свом народу.

Професионални пут Васје, како су га сви звали, био је „филмски“. Током студија је радио као туристички водич, а по стицању звања филолога, доспео је у руску контраобавештајну службу у Прагу. Касније је радио као главни цензор у администрацији Санкт Петербурга, да би потом, као „озлоглашени“ либерал, доспео у тим нове петербуршке владе Анатолија Собчака.

Студирао је словенске књижевности, како нам је причао, сасвим случајно, а Београд је заволео пошто је у њему као студент провео месец дана. На факултету је преводио Ранка Маринковића, а докторирао радом о Милошу Црњанском. Кад је завршио факултет, био је већ преводилац, што ће, упркос мењању професија, остати до краја живота. Захваљујући њему Руси могу да читају дела Мома Капора, Боре Ћосића, Давида Албахарија, Владимира Пиштала, Матије Бећковића и других српских писаца, укупно њих 40, на свом матерњем језику.

Био је редован гост београдског Сајма књига и добитник награде ПЕН центра за најбољег преводиоца српске књижевности.

Васја ће нам остати у сећању не само као добар преводилац и љубитељ српске књижевности, него и као изузетно добар човек, увек спреман да помогне, да објасни, да се нашали...

Уз изразе дубоког поштовања и жалости, завршићу ову белешку на руском, мешајући два језика, баш као што смо чинили кад смо разговарали.

Пусть земля тебя будет пухом.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала