(Не)очекивано партнерство Кине и талибана: Нови поредак настаје из америчких рушевина /видео/

За ким звоно звони, питао је Џон Дон, најчувенији међу енглеским метафизичким песницима. Неколико векова касније, један од најпризнатијих филозофа западног империјализма Бернар-Анри Леви нуди свој одговор: „Звоно је одзвонило за нама — у Кабулу. Имиџ либералних демократија, оличен у Сједињеним Државама, трагично је потамнео.“

Али тешко нарушени имиџ још је и понајмањи међу америчким проблемима који проистичу из фијаска у Авганистану.

Попуњавање празнине

Потрес из Кабула проширио се све до Тајвана и балтичких држава, пролазећи кроз арапски свет и бришући поверење у чврстину, поузданост и част америчке речи, с нескривеним очајањем пише Бернар-Анри Леви, који је репутацију стекао тако што је правдао сваки напад америчке империје на остатак света (да би потом такав свој интелектуални ангажман обилно наплатио).

Кабул који „данас представља наше мучилиште... убрзо ће постати наша гробница“, упозорава Леви. А остале силе, предвођене Русијом и Кином, спремне су да „ускоче и попуне празнину коју је створио овај дебакл... Нови поредак помаља се у региону који је био поприште највеће од Великих игара“.

И заиста, као да је желео да потврди да је овај француски филозоф на изнајмљивање овог пута био у праву, портпарол талибана (терористичка организација забрањена у Русији) Забихулах Муџахид у разговору за италијански дневни лист „Република“ ових дана најављује да ће се нове власти Авганистана у реконструкцији своје земље ослонити пре свега на Кину.

„Кина је наш најважнији партнер и представља кључну и изузетну прилику за нас зато што је спремна да инвестира и да обнови нашу земљу“, рекао је Муџахид.

Кина и Русија, „два најчвршћа стратешка ривала Америке“, опомиње и „Фајненшел тајмс“, „спремне су да попуне празнину у Авганистану... Долазак талибана на власт мења геополитичку мапу Азије“.

Пројекти уместо бомби

„Авганистан је дуго сматран гробницом својих освајача — Александар Велики, Британска империја, Совјетски Савез, сада и Сједињене Државе. А сада улази Кина — али она није наоружана бомбама већ грађевинским пројектима и шансом да докаже да клетва може да буде скршена“, пише у „Њујорк тајмсу“ пензионисани пуковник кинеске војске и функционер њеног Министарства народне одбране Џу Бо.

Он описује „златну прилику“ која је створена „ужурбаним америчким повлачењем“: „Пекинг се не прибојава развијања ближих односа с талибанима и спреман је да постане најутицајнији спољни играч у Авганистану након што су га Сједињене Државе напустиле... Пекинг може Кабулу да понуди оно што му је најпотребније: политичку непристрасност и економске инвестиције. Авганистан, заузврат, има оно што је Кини најзначајније: прилике за изградњу инфраструктуре и индустријских постројења и приступ нетакнутим рудним резервама, укључујући кључне индустријске метале као што су литијум, гвожђе, бакар и кобалт, вредним билион долара... Један од кинеских дугорочних стратешких инвестиционих планова је иницијатива ’Појас и пут‘, а Авганистан је до сада био атрактивно парче ове огромне слагалице које је недостајало. Ако Кина успе да прошири ’Појас и пут‘ из Пакистана кроз Авганистан, отвориће краћу копнену руту ка тржиштима на Блиском истоку.“

Талибани су, напомиње пуковник Џу Бо, „још пре заузимања Кабула обећали да ће штитити кинеске инвестиције у Авганистану“, док амерички Савет за спољне односе и сâм предвиђајући да би „Кина могла да постане кључни помагач талибанског Авганистана“, подвлачи да ће „однос између две земље зависити од узајамног немешања у унутрашња питања. За Пекинг то значи да талибани неће извозити екстремизам у кинески регион Синкјанг“.

И, гле чуда, барем ако је веровати америчком Си-Ен-Ену, Ујгури у Авганистану, који су тамо побегли из Синкјанга, сада се „плаше за своје животе“ јер „талибани желе да се додворе Пекингу“.

Поражавајући биланс окупације

Како Кина намерава да искористи амерички одлазак из Авганистана? Шта ће то значити за геополитичку мапу Азије? И какав се то нови поредак сад помаља из рушевина које је Америка оставила за собом?

Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ разговарали аналитичар Бранко Павловић и дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу Борислав Коркоделовић.

„Огроман новац у Авганистану је у протекле две деценије потрошен улудо, тако да су од њега користи имале само корпорације из америчког војно-индустријског комплекса, уз корупцију која је попримила огромне размере и на авганистанској и на америчкој страни“, напомиње Борислав Коркоделовић.

„А сам Авганистан остао је међу 5 најсиромашнијих земаља на свету и ближи се хуманитарној катастрофи која је директна последица дугог америчког присуства на његовој територији. Уједињене нације најавиле су организовање донаторске конференције. Међутим, сами Авганистанци усмеравају свој поглед ка Кинезима.“

Краткорочни финансијски проблеми нових талибанских власти постали су и још компликованији након што су америчке власти прошлог месеца донеле одлуку да им ускрате приступ авганистанским девизним резервама — процењује се да је реч о око 10 милијарди долара — које се налазе у банкама у САД.

„Америка ће потпуно неовлашћено да узме авганистанске милијарде, а онда ће им, кроз донаторску конференцију, великодушно дати неколико стотина милиона...“, коментарише Бранко Павловић.

„Овде је садржана и важна порука за сваку земљу у свету која има и трунку амбиције да буде самостална уместо да служи интересима САД — сав новац који се држи у западним банкама мора под хитно да буде повучен из њих и пребачен ван домашаја оваквих једностраних одлука. Притом, што се Америке и њеног утицаја на овом простору тиче, ово је заправо одлука којом се талибани и Авганистан гурају још дубље ка земљама које су спремне да са њима сарађују на равноправан и фер начин. А тиме се додатно убрзавају и интегративни процеси на простору Централне Азије које предводе Русија и Кина и из којих су Сједињене Државе искључене.“

Шангајска организација за сарадњу

Магазин „Форин полиси“, у тексту под насловом „Кина и Русија настоје да надмудре САД у Авганистану“, наводи да ове две земље имају „помирљивији приступ“ од Запада и да „сигнализирају да се неће придружити мерама принуде у односу на талибане“.

Москва и Пекинг, објашњава Коркоделовић, „само настављају с политиком сарадње и немешања какву воде већ 30 година. Русија и Кина, наравно, гледају своје интересе, али понашају се одговорно и залажу за мултилатералну сарадњу од које ће све стране имати користи. Оне су спремне да помогну у стабилизацији Авганистана, но, у то не хрле и за сада се понашају опрезно“.

„Реч је о суштински другачијем приступу од досадашњег западног“, додаје Павловић.

„И Москва и Пекинг настоје да покажу да је заједничким радом могуће доћи до заједничких корисних решења на којима ће бити заснован и просперитет. Владимир Путин и Си Ђинпинг већ су се договорили да ће се и питање стабилизације Авганистана решавати кроз Шангајску организацију за сарадњу, у којој ова земља има статус посматрача. А то је изузетно важно због тога што су у ШОС-у окупљене и све остале силе из овог дела света, од Индије и Пакистана, преко Ирана до Турске, која са ШОС-ом сарађује у оквиру њиховог специјалног дијалога.“

Ипак, упозорава Борислав Коркоделовић, „нема сумње да ће овакву врсту сарадње Америка покушати да спречи подстицањем грађанског рата у Авганистану, у који би онда биле увучене и суседне државе... Али руководство талибана, то је јасно, нема никакав интерес да не испуни обећања дата Русији и Кини. А такав развој догађаја, буде ли дошло до сарадње каква се очекује, додатно Америци ускраћује приступ простору Азије“.

И утолико је, закључује Бранко Павловић оптимистички, „Бернар-Анри Леви овог пута заиста био у праву — рађа се један нови поредак и то квалитативно сасвим другачији од досадашњег, заснован на сарадњи и проналажењу заједничких интереса и користи“.