- Sputnik Србија, 1920
ДРУШТВО
Занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, Русије и остатка света

Које намирнице не треба чувати заједно и какав хлеб морамо бацити

CC0 / / Поврће
Поврће - Sputnik Србија, 1920, 18.04.2022
Пратите насTelegram
Поједине намирнице једна другој скраћују век ако их држимо заједно. Тако смо открили да не би требало да држимо заједно банане и крушке или брескве, затим кајсије и нектарине, парадајз и краставац, као ни кромпир и лук
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Врло често нам је у посудама са воћем баш оно које не би требало држати заједно. Прехрамбени технолог Ана Калушевић објашњава зашто не иде заједно.
„То је у суштини климактерично воће, а то значи да је то воће које наставља свој живот и након бербе и интензивно дише. Чим интензивно дише, отпушта гас-етилен, који је биљни хормон и који даје сигнал и околном воћу да брже сазрева“, наводи докторка за РТС.
Држање овог воћа заједно није нужно лоше, већ само скраћује рок трајања, а она појашњава да ако то воће поједете тај дан или сутрадан појести, није никакав проблем, али генерално ћете му убрзати пропадање.
Крушке ће брже пропасти ако стоје поред банана, посебно лети, а то се односи и на јабуке.
Парадајз такође спада у климактерично поврће, а он ће трајати дуже ако стоји сам, одвојено од краставца, него ако стоји поред њега.

Проклијали лук и кромпир ипак се могу користити

Лук и кромпир који проклијају могу да се користе након што се уклони проклијали део, како не бисмо бацали толику храну, саветује др Калушевић и додаје:
„Лук би требало да држимо са другим сличним поврћем, односно црни и бели лук заједно, али кромпир и лук баш због тог дисања доприносе да брже проклијају и један и други ако их заједно држимо, што је код нас врло често случај.”
Нагласила је и које све поврће не би требало да иде у фрижидер: лук и кромпир, парадајз такође, али ни лубеница, коју апсолутно сви ставимо у фрижидер, јер њих једемо када су напољу високе температуре а ми желимо да се расхладимо:
„А много ароматичнији и бољи сензорни утисак ћемо имати ако није расхлађено на температурама у фрижидеру".
Ништа штетно се неће десити ако парадајз и лубеница стоје у фрижидеру, али то поврће може бити и ван фрижидера, чиме му омогућавамо да развије свој пуни укус.
Нагласила је да би краставац могао да се чува заједно са тиквицама, карфиол са броколијем – слично са сличним. Ако је лиснато поврће – са лиснатим, шаргарепа са другим коренастим поврћем као што су целер, зелен, рен.
Броколи и карфиол не могу дуго да опстану неких 3 до 5 дана, али би требало да их држимо у фрижидеру.

Поврће може дуже да стоји ако се овако обради

Печурке иду у фрижидер, а занимљиво је да ће њихов рок трајања скратити ако их већ исечемо, уситнимо и тако чувамо: „Зато докле год можете, до саме припреме, чувајте их целе и неопране. Оне не могу дуго да издрже, свега неколико дана, али се печурке међу собом разликују, па тако и њихов рок, те неке могу да стоје 3 до 5 дана, док друге могу и 7 до 10 дана да чекају на припрему”.
Да бисмо зауставили ензимске реакције у поврћу, које су неминовне, ми бланширамо поврће и печурке – дакле спустимо их кратко у кипућу воду, извадимо и тек онда замрзавамо, савет је стручњака.
Од поврћа, иначе, ништа не иде баш у свежој форми у замрзивач, већ се све прво избланшира на описани начин.
Јагоде, малине и бобичасто воће требало би држати у фрижидеру да би дуже опстале. Ипак, ово воће не може дуго да траје јер има јако пуно воде, често преко 90 одсто, нема љуску, нема кору, нема шта да га штити, а петељку немојте скидати јер то подразумева оштећење ткива вишње, трешње или јагоде. Кидањем петељке се оштети воћка и тако отвори ткиво да приђу микроорганизми и она брже пропадне.
„Тек када желите да конзумирате тада оперите то воће и скините петељке“, закључила је Ана.
И хлеб могуће замрзнути, али и да он може да замрзнут стоји месец дана или нешто преко тога: „Али не очекујте да то буде хлеб као у свежем стању, а није лоше да се тада хлеб убрзано загреје у рерни или слично“. Дакле, ако је замрзнут хлеб, па угрејан у рерни, тог или следећег дана требало би га појести, навела је докторка.
На питање да ли је могуће хлебу који се убуђави одсећи тај буђави део и наставити конзумацију, Ана је одговорила: „Не предлажем тако нешто, зато што је порозно ткиво и могу токсини, микроорганизми, споре да продру у све делове хлеба, тако да би га требало одбацити“.
Ако се деси да уочимо паучинасту појаву на хлебу, која се још назива и нитавост хлеба, то свакако значи да тај хлеб треба бацити, јер ова појава може да укаже на присуство врло опасног микроорганизма.
Џем - Sputnik Србија, 1920, 08.10.2021
ДРУШТВО
Може ли се јести џем ако се на врху ухватила буђ
Храна у фрижидеру - Sputnik Србија, 1920, 10.04.2022
ДРУШТВО
Какве везе хормони имају са исхраном и како да не будемо увек гладни
Мусака - Sputnik Србија, 1920, 25.10.2021
ДРУШТВО
Које намирнице и јела не би требало подгревати
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала