Крвави октобар 1941: Потресна прича о масакру у Крагујевцу добила лице и то у стрипу

Бесмртна прича о стрељању хиљада невиних талаца од стране нациста 1941. године у Крагујевцу тема је новог стрипа под називом „Крвави октобар 1941“ чувеног стрип уметника Александра Зографа. Ова тема коју је Зограф специјално обрадио за Музеј „21. октобар“ представљена је у виду изложбе, а у склопу „Мајских свечаности у Крагујевцу“.

Мученичка смрт хиљада људи у једном дану

„Умрла је мученичком смрћу чета ђака у једном дану“ стихови су чувене „Крваве бајке“ Десанке Максимовић, песме која је посвећена злочину почињеном у „земљи сељака на брдовитом Балкану“, у коме је страдало три стотине ђака током октобра 1941. године у Крагујевцу. Ђаци „исте године рођени, на исте свечаности вођени“ нису биле једине жртве злочина познатог и као Крагујевачки масакр. Током 19, 20. и 21. октобра 1941. године нацистичка је војска стрељала три хиљаде недужних Срба као одмазду што је уједно тема новог стрипа и изложбе Саше Ракезића познатог као Александар Зограф.

„Око 3 000 људи је убијено на зверски начин током само два дана и сваки пут када се у историји десе тако велике трагедије то остави трага на људском материјалу. Човек тешко подноси саму чињеницу да се тако нешто десило и за неког ко се бави уметношћу и ко црта стрипове то је тешко обрадити. Читање овог материјала изазива дубоку језу тако да сам морао да се изборим с многим осећањима чији је резултат овај стрип“, каже за Спутњик Саша Ракезић.

Страдали, а нису знали зашто

После стрипа о априлском бомбардовању из 1941. године и „Прича о Другом рату“, Зограф је и у „Крвавом октобру 1941“ успео да акценат стави на приче појединаца, малих људи и онога што су они преживљавали у последњим тренуцима свог живота.

До сада непозната лица хиљада жртава и неколицине злочинаца добила су своје јасне црте лице која се не заборављају.

„Историја памти цифре и покрете које се тичу колективитета уопште, међутим желео сам да осликам неке од личних посматрања судбина људи који су били у кафкијанској ситуацији. Тај догађај које је раније био обрађиван на хероизован начин заправо је био апсурдан – ви умирете а не знате због чега. Велики број ученика је био буквално одведен са школског часа на стрељање. Они нису никоме скривили, сви су били гурнути у убиствени кош без објашњења с обзиром да је џелатима главна идеја била да убију што више људи за што краће време. То све звучи ужасно и говори о страшној технологији убијања која постоји током ратова“, истиче Зограф.

Масакр у Крагујевцу је историјска лекција

Обраћајући се млађој публици, Зограф је успео да допре до школараца и уђе у школски систем. Наиме, његов стрип из збирке „Приче из Другог рата“ о девојчици Хилди Дајч која је страдала у логору на Сајмишту нашао се као саставни део уџбеника за осми разред. Аутор се нада да ће и „Крвави октобар 1941“ изазвати сличну реакцију код млађе публике и приближити им историју која се не сме заборавити.

„Нема много уметничких радова који су могли овако тешким темама да приђу. Тешко је о томе говорити, тешко је бити паметан, долазити до закључака или делити лекције, али је неопходно да се људи сећају таквих дешавања јер је то начин да се не понове. Управо зато што сам желео да будем тачан и све време сам сарађивао са историчарима због чега овај стрип комбинује документаристички и субјективан приступ."

После изложбе у крагујевачком музеју, „Крвави октобар 1941“ Александра Зографа биће објављен као независна стрип публикација, али и у наставцима у листу "Време".