Рециклажа Камерона: Доказ кризе елита – повратак „Черчила без габарита“

Повратак бившег британског премијера Дејвида Камерона у владу је преседан још од времена Винстона Черчила и представља сликовит доказ кризе елита владајућих торијеваца, сматра политиколог др Александар Гајић.

Британски премијер Риши Сунак именовао је свог претходника Дејвида Камерона за министра спољних послова, у оквиру реконструкције владе. Досадашњи министар спољних послова Џејмс Клеверли именован је за министра унутрашњих послова, након што је смењена досадашња министарка Суела Брејверман.

Камерон је био премијер Британије од 2010. до 2016. године, а поднео је оставку након референдума о Брегзиту, кад су грађани Велике Британије изгласали излазак из ЕУ.

Рециклажа „Черчила без габарита“

Одлазак Дејвида Камерона везан је за Брегзит и његову погрешну процену да референдум неће успети и због тога је био склоњен, каже за Спутњик политиколог др Александар Гајић, научни саветник Института за европске студије.

По свим претпоставкама парламентарног система, требало би да је тада његова политичка каријера била завршена, међутим, очигледно је да британска политичка елита не може да изнађе нова лица и зато је уследила „рециклажа Камерона“ и његово враћање у игру.

Осим Винстона Черчила, који је после Другог светског рата доживео катастрофалан пораз од лабуриста али се вратио на власт током педесетих година у време совјетске кризе, нико други се није вратио после неславног краја и пропасти политике за коју се залагао, подсећа Гајић.

„Али Черчил је ипак био значајна историјска личност која је Британију довела на победничку страну у Другом светском рату, што овде није случај. Камерон је водио доста неуспешну политику која је крахирала на питању Брегзита тако да паралела постоји, али разлика је у габаритима између личности као што су Винстон Черчил и Камерон. То су неупоредиве личности по значају, улози, тежини и снази.“

Повратак Камерона – криза елита

А то очигледно говори о кризи политичких елита у Великој Британији и немогућности да изнађу нова, свежија лица која би репрезентовала нову политику иза које може да стоји значајан број бирачког тела или грађана Велике Британије.

Камерон је некад био доминантна политичка фигура из конзервативног табора, али је седам година био избачен из строја и није представљао значајан политички фактор ни у унутарстраначким круговима и зато није за очекивати да је он адут за следеће изборе. Међутим, очигледно је да торијевци немају никог бољег и јачег, па покушавају да му врате улогу коју је некад имао, истиче Гајић.

„Питање је да ли он може, чак и унутарстраначким изборима да повуче велики број гласова и врати популарност коју је имао. Мени је крајње проблематично и сумњиво уколико је припрема конзервативаца за следећи круг избора унутар Велике Британије да им је Камерон тај тег који може да их одржи на власти и поврати им некадашњу репутацију.“

Елита без нових некорумпираних личности

Иако је Камерон „политички патуљак“ у односу на Черчила, за све његове наследнике од Терезе Меј, преко, Лиз Трас до Ришија Сунака је класа, осим за Бориса Џонсона који је отприлике у његовом рангу. Међутим, за разлику од Џонсона, Камерон се показао као неко ко дуже траје и може да помири разне фракције унутар торијевског табора.

„Џонсон је стално поларизовао и јавност и сопствену странку, препознатљива је личност али се просто потрошио у позицији премијера Велике Британије. Тако да је могуће да би између два рециклирана политичара као што су Џонсон и Камерон, Камерон би ипак у некој мери могао много боље да прође и имао би веће шансе, али све је то веома слабо у односу на потенцијале које би могла да има нека нова и некорумпирана личност“, закључио је Гајић.