Вештачка интелигенција осмислила дизајн батерије која користи 70 одсто мање литијума

Вештачка интелигенција (АИ) одиграла је кључну улогу у стварању одрживијег дизајна батерије са смањеним ослањањем на скупи литијум. Натан Бејкер, научник у „Мајкрософту“, предводио је пројекат стварања нове батерије.

Ми нисмо научници за материјале, стога сам назвао неке стручњаке који су радили на великим пројектима батерија са америчким Министарством енергетике... и рекао: „Шта ви мислите? Јесмо ли ми луди?“, рекао је Бејкер.

Сарадња вођена вештачком интелигенцијом довела је до стварања одрживе батерије с мање литијума, доводећи у питање норме у научним експериментима о материјалима.

Улога вештачке интелигенције

Научни тим усредсредио се на повећање делотворности батерије истраживањем алтернативних електролитских материјала.

Уз помоћ АИ, детаљно су испитали 23,6 милиона потенцијалних материјала, прилагођавајући утврђене структуре електролита. У року од неколико месеци, алгоритам АИ идентификовао је неколико стотина стабилних кандидата, убрзавајући процес који би иначе могао да траје годинама. На крају су дизајнирали и израдили батерију која користи до 70 одсто мање литијума од неких конкурентских дизајна.

„Овде су најмодерније методе, у смислу алата за машинско учење, али оно што ово стварно уздиже, јесте да су ствари направљене и тестиране. Врло је лако радити предвиђања, али тешко је уверити некога да уложи у стварне експерименте“, наглашава Рафаел Гомез-Бомбарели са Института за технологију Масачусетс, који није директно укључен у пројект.

Сарадња се проширила и ван вештачке интелигенције, јер је Бејкер тражио знања од стручњака за батерије. Сарадња с Вијајем Муругесаном и његовим колегама у америчкој Националној лабораторији „Пацифик Нортвест“, у савезној држави Вашингтон, пружила је вредне увиде у развој нове батерије.

Јединствени електролит

Након што су укључили додатне критеријуме одабира које је предложио Муругесанов тим, научници су синтетисали јединствени електролит. Муругесан примећује неконвенционални аспект тог електролита.

„Истицао се, јер је пола онога што сам очекивао да су атоми литијума замењено натријумом. То је врло нов рецепт за електролит, а спајање два елемента отвара питања о основној физици о томе како материјал ради унутар батерије“, појашњава Муругесан.

Упркос успеху у развоју исправне батерије у року од девет месеци, и Бејкер и Муругесан признају да још треба оптимизовати нови дизајн. Истраживање везано за развој наведене револуционарне батерије објављено је на репозиторијуму „арXив“ и чека рецензије, пренео је „Њу Сајентист“.

Погледајте и: