Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    54674
    Пратите нас

    Америка је, без суђења и пресуде, убила иранског генерала Касима Сулејманија, а истом судбином њен изасланик за Иран Брајан Хук прети и Сулејманијевом наследнику Исмаилу Ганију. Барак Обама је дроновима убио 3.797 људи, укључујући барем 324 цивила. А ипак, тврди некадашњи главни командант НАТО-а Џејмс Ставридис, „цар Путин је опаснији него икад“.

    „Показало се да сам стварно добар у убијању људи. Нисам ни слутио да у томе могу да будем изванредан“, похвалио се својевремено својим сарадницима Обама, иначе добитник Нобелове награде за мир, подсећа амерички Савет за спољне односе, док је Обамин наследник у Белој кући, актуелни председник САД Доналд Трамп, убиство Сулејманија објаснио као „извршење америчке правде“.

    Штавише, открио је амерички државни секретар Мајк Помпео, а преноси „Гардијан“, убиство иранског генерала „део је шире стратегије одвраћања америчких непријатеља, која се односи и на Кину и Русију“.

    Страхови америчке елите

    Зашто онда адмирал Ставридис оптужује председника Русије Владимира Путина да је опасан, чак опаснији него икад раније и зашто магазин „Форин аферс“ упозорава да „Америка треба да се плаши Кине“ Си Ђинпинга?

    Разлог не лежи у томе што Путин и Си имају, или могу да имају, више крви на рукама од својих америчких колега, тако нешто је уосталом и незамисливо, већ у томе што, напомиње Ставридис, „руски лидер има предност стратешког планирања у односу на Запад“, док је, образлаже „Форин аферс“, „најважнија геополитичка прича нашег доба спора смрт хегемоније САД у корист надолазеће Кине“. А чак ни евентуално успоравање кинеске економије, као основе њене моћи, неће зауставити овај тренд, него ће, предвиђа „Форин аферс“, ова сила у успону „постати репресивнија код куће и агресивнија у иностранству“.

    Страхови америчке елите, не за мир у свету, него за сопствени положај, нису сасвим лишени основа. Јер, анализира „Бостон глоб“ ових дана, „у Хладном рату 2 Америка заостаје“ због зближавања Русије и Кине, а и „традиционални амерички савезници су много мање спремни да се сврстају уз Вашингтон а против Пекинга“. Те зато „најважнији циљ америчке стратегије у 2020-им мора да буде (...) раздвајање Путина и Сија и увлачење Русије у конфигурацију Запада“.

    Империја опасна по саму себе

    Да ли је та стратегија унапред осуђена на неуспех? Зашто се у америчкој јавности толико инсистира на страху и опасности коју тобоже престављају Русија и Кина? И ко је заправо опасан, Владимир Путин и Си Ђинпинг, или она „америчка правда“ која се састоји у сејању смрти широм света?

    Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ разговарали дипломата Зоран Миливојевић и проф. др Илија Кајтез са Факултета за међународну политику и безбедност.

    „Срби одавно знају ко представља прави извор опасности у свету. То је она сила која је своју моћ и бес демонстрирала на територији српских земаља у последњих 30 година“, напомиње проф. Кајтез и указује на „историјску законитост да империја, кад достигне зенит, почиње да бива опасна по саму себе, јер изгуби додир с реалношћу и стекне уверење да поседује апсолутну моћ. А Америка је сад дефинитивно на силазној путањи и остаје само питање колико ће њено безакоње још трајати и какве ће последице то оставити.“

    Истичући да спровођењем своје правде САД крше све прихваћене норме међународног права, и Зоран Миливојевић наглашава да „империја, када пропада, губи могућност самоконтроле и онда прибегава радикалним методама... А Путин и Си се проглашавају за опасност зато што збиља и представљају опасност — за онај поредак који је успостављен после пада Берлинског зида и супрематију идеологије која је тада завладала, тежећи да своју вољу наметне читавом свету. Међутим, резултат тих тежњи је поражавајући, о чему сведоче и оштре поделе унутар саме Америке, али и низ њених спољнополитичких пораза, од Венецуеле, преко Северне Кореје, до Блиског истока чија се судбина решава без пресудне улоге САД“.

    Опасни ирански преседан

    Ипак, саму Америку то у овом тренутку не чини мање опасном на простору Блиског истока, о чему сведочи и забрињавајући преседан који је уздрмао читав свет, недавно убиство иранског генерала Касима Сулејманија, високог званичника државе с којом САД формално нису у рату.

    „Тиме је Америка демонстрирала апсолутну самовољу и довела свет на ивицу трећег светског рата. Но, са становишта америчких интереса у том региону, тај потез јој је нанео више штете него користи, јер је сваки њен војник на Блиском истоку сад постао потенцијална мета, практично је изгубила и Ирак, а Иран је схватио да мора да постане нуклеарна сила ако жели да буде безбедан, што је управо сценарио који је Америка желела да избегне“, каже Илија Кајтез.
    Дугорочна стратегија Владимира Путина

    Крваве руке и противзаконито, а уз то и рискантно понашање америчких председника — Доналд Трамп је само последњи у низу — западни естаблишмент, међутим, не спречавају у покушајима да за главну опасност у свету, по обрасцима који су одавно постали уобичајени, прогласи председника Русије Владимира Путина.

    Коментаришући за „Блумберг“ промене у Влади Руске Федерације и Устава те земље, бивши главнокомандујући НАТО-а, амерички генерал Џејмс Ставридис понудио је драгоцени увид у стварне разлоге тог страха од Путина: „Путин је пронашао начин да одржи моћ и задуго пошто му истекне председнички мандат 2024... То ће бити кулминација онога што људи који стратешки планирају против Русије предвиђају већ годинама: Владимир Путин биће цар свих Руса и током наредне деценије и дуже (...), а то ће му омогућити да обликује догађаје и планира унедоглед.“

    Председник Русије Владимир Путин и кандидат за новог премијера Михаил Мишустин на састанку у Кремљу
    © Sputnik / Алексей Никольский
    Амерички генерал Џејмс Ставридис: „Владимир Путин биће цар свих Руса и током наредне деценије и дуже, а то ће му омогућити да обликује догађаје и планира унедоглед“.

    Насупрот томе, пише даље Ставридис, када је он био стратешки планер у Пентагону, „честитали бисмо једни другима ако бисмо успели да исконструишемо стратешки план за само пет наредних година“, а и такви планови би се „најчешће распадали с променом администрације“.

    „Фасцинантна је моћ предвиђања и стратешке визије Владимира Путина, а ове Ставридисове речи то и потврђују“, коментарише проф. Кајтез. „У том смислу, Америка заиста и треба да буде у страху, тим пре што јој и њени савезници све више измичу контроли, док насупрот томе, Путин ситуацију држи под контролом и притом има моћног савезника као што је Кина. Због свега тога Запад, реално, и јесте у проблему.“
    Нераскидива веза Москве и Пекинга

    „Запад сад највише брине то што ће Путин и Си моћи да продубе свој ионако близак однос, с предношћу дугорочног планирања“, наводи даље адмирал Ставридис.

    „Америци се сада свети њен увредљиви став да је Русија, највећа држава на свету, пука регионална сила... Управо се у таквом поимању, које се показало као потпуно нетачно, и види недостатак стратешке визије на Западу“, сматра Зоран Миливојевић, оцењујући да је Вашингтон „закаснио с реакцијом“ и да „више нема могућности да утиче на развој односа Москве и Пекинга. Тим пре што и Русија и Кина схватају да са Запада нема пријатељства, него је циљ да се сруше и једна и друга. Због тога су ове две земље и склопиле коалицију за самоодржање и заштиту својих цивилизацијских и државних вредности“.

    „Стратегија раздвајања Русије и Кине нема никакве шансе да успе“, сагласан је Илија Кајтез. „Највише што Америка може да добије јесте својеврсна Јалта 2, подела интересних зона у свету уместо садашњег схватања да је читав свет њена интересна зона. Тиме би се и позиција саме Америке релаксирала, јер би огромна средства која издваја за војни арсенал, могла да преусмери у много битније сврхе.“

    „Једино решење се налази у повратку изворним принципима међународног права, који гарантују мир и стабилност у свету и праведне и поштене односе у којима се уважавају интереси свих. Видљиво је да већина држава у свету подржава такав приступ, из простог разлога што сви желе да се заштите од самовоље и доминације једне силе“, закључује Зоран Миливојевић.

    Тагови:
    Владимир Путин, Русија, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога