Слушајте Sputnik
    Избори у Бразилу

    Хоће ли Бразил изазвати велики политички земљотрес у Јужној Америци, па и шире (видео)

    © AP Photo / Andre Penner
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    0 238

    Грађани Бразила данас бирају шефа државе у другом кругу председничких избора. У финалу трке за председничку фотељу копља ће укрстити Фернандо Хадад, кандидат левичарске Радничке партије и бивши градоначелник Сао Паола, и кандидат крајње деснице, политичар ког зову бразилски „Доналд Трамп“ — Жаир Болсонаро.

    Судећи према резултатима истраживања јавног мњења, бивши капетан бразилске војске и политичар конзервативних и често контроверзних ставова Жаир Болсонаро има подршку око 56 одсто бирача, док је његов противкандидат Хадад према анкетама генерисао подршку око 44 одсто Бразилаца.

    На питање да ли су ови избори практично унапред решени и да ли је Болсонарова победа неупитна, проф. др Душан Васић, бивши амбасадор Србије у више земља Латинске Америке и професор Факултета за пословне студије и право, каже да би, упркос томе што разлика у процентима делује недостижна за Хадада, ипак оставио места за преокрет, јер су Бразилци непредвидиви.

    Васић у емисији „Спутњик интервју“ подсећа да Жаиру Болсонару не иде на руку чињеница да су против њега одржавани протести широм Бразила због тога што је подржао диктатуру у тој земљи од 1964. до 1985. године, као и екстремни ставови према људима друге боје коже, нарочито према црнцима. 

    „Занимљиво је и да је Болсонаров тим у председничкој кампањи био изузетно активан на друштвеним мрежама, од којих је ’Воцап‘ у Бразилу најраширенија. Међутим, један бразилски лист је дошао до информација да је око 156 фирми блиских Болсонару ангажовало медијске компаније које имају уговоре са ’Воцапом‘ и показало се да је више од 50 посто порука које су они пласирали на рачун Болоснаровог противкандидата Хадада било лажно. То представља кршење изборних правила и због тога су реаговали Високи изборни суд и Тужилаштво Бразила. Уколико истрага федералне полиције утврди да је било кршења изборних правила, изборни резултати би могли бити поништени“, објашњава Васић.

    У том случају, додаје наш саговорник, у игру би се увео трећи кандидат, односно следећа изборна трка водила би се између левичара Фернанда Хадада и тог трећег кандидата.

    Међутим, напомиње Васић, поништавање избора је мало вероватно, а уколико Болсонаро победи, тиме ће бити завршен циклус победе деснице прво на америчком континенту, а онда и на западној хемисфери.

    „Опцију сличну Болсонаровој заступају Макри у Аргентини, Пињера у Чилеу и Дуке у Колумбији. Сва три председника, укључујући Трампа у САД, припадају десној опцији. Победа Болсонара отвориће простор за крупни капитал у земљи, али и за његово повезивање са иностранством, пре свега са америчким капиталом. Верујем да ће он у својој владавини примењивати одређене недемократске методе које је донекле и сам наговестио, али не у толикој мери и на начин да то упада у очи јавности. Постоје фини инструменти, прописи и уредбе којом се одређена област уреди тако да одређена група људи или припадника одређених слојева има одређену предност у односу на друге“, указује Васић.

    Он напомиње да Бразил, дубоко подељен између леве и десне политичке опције, очекује председника који ће ујединити и опоравити нацију уплашену од лоше економске ситуације, велике незапослености и врло распрострањеног организованог криминала.

    Упитан на који начин би Жаир Болсонаро могао да води земљу наредних година, гост „Спутњик интервјуа“ каже да његова војничка прошлост и чињеница да се окружио генералима у великој мери указују да ће униформа имати много веће учешће у политици него што је имала од 1985. године до сада.

    „Народ Бразила поштује униформу, али Болсонарови контроверзни ставови изазивају страх одређених група становништва. Отуд не изненађује што су се највиђенији интелектуалци у тој земљи окренули против Болсонара, а придружио им се и велики број интелектуалаца из околних земаља, па и из Европе, који су послали одређене поруке у којима протестују због онога што Болсонаро наговештава и обећава. Са друге стране, треба имати на уму да је једно што политичари говоре у предизборној кампањи, а друго када преузму председничке ингеренције. Тада су и мање радикални и мање се држе онога што су обећали“, примећује Васић.

    Болсонаров евентуални долазак на чело Бразила измениће ситуацију у региону, па и у свету, оцењује Васић.

    „Он је негативно говорио о актуелној власти у Венецуели и није искључено да ће екипа око Болсонара заузети врло оштар став према властима у Каракасу. Такође, остаје велико питање и да ли ће он у својим практичним потезима следити оно што је најављивао у кампањи, попут изласка из Париског уговора о климатским променама или оштрог става према Кини какав је имао у предизборним наступима. Његови ставови ће у сваком случају бити ближи америчким него оним које имају остале земље БРИКС-а“, категоричан је Васић. 

    Упитан да ли се Болсонаровим доласком на власт могу очекивати озбиљни спољнополитички заокрети Бразила у погледу учешћа те земље у групи БРИКС, Васић каже да није сигуран да би нови председник могао да иде тако радикално у правцу евентуалног изласка Бразила из те групе земаља.

    „Бразил је једна од земаља која је највише допринела стварању БРИКС-а и изабран је за седиште светског финансијског центра који су те земље оформиле. Бразил живи заједно са БРИКС-ом и има велику економску сарадњу са осталим земљама те групе. Интереси су, дакле, нешто што се разликује од политичких пројекција, па када се суочите са економским интересом често сте у прилици да одустанете од неких политичких планова“, закључује проф др. Душан Васић.

    Тагови:
    Бразил, избори, председник
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога