Слушајте Sputnik
    Генерални директор НИС-а Кирил Тјурдењев

    ЕКСКЛУЗИВНО Први човек НИС-а најављује велике инвестиције и нови производ у Србији (видео)

    © Sputnik / Дејан Симић
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Љубинка Милинчић
    0 760

    Једна од најуспешнијих компанија у земљи — НИС, која у буџет у Србији сваке године уплаћује између 13 и 16 одсто средстава, планира у овој години нове инвестиције. Поред рафинерије, чију је реконструкцију прошле године успешно завршила, постоје и планови за улагања у зелену енергију, у енергију знања, у нове технологије. Циљ је и ширење у региону.

    О резултатима рада у претходном периоду, као и о плановима за ову годину, разговарамо са генералним директором НИС-а Кирилом Тјурдењевим.

    Током посете председника Путина Београду, потписали сте Меморандум о сарадњи са Рударским факултетом у Петербургу у оквиру НИС-овог пројекта Енергија знања. И досад је тај пројекат био веома успешан, шта ће ново донети овај споразум?

    — Потпуно сте у праву. Ми смо потписали меморандум о сарадњи са Петербуршким рударским универзитетом, као и са Руским државним универзитетом за нафту и гас „Губкин“. То је део нашег програма „Енергија знања“, који предвиђа инвестиције и образовање стручњака потребних НИС-у. Успоставили смо сарадњу са скоро 50 домаћих и страних образовно-научних установа. Подржавамо адаптацију више од 50 лабораторија и научних радионица на свим универзитетима у Србији. Стипендирали смо на српским и страним универзитетима више од 90 студената, од којих више од 30 већ ради у НИС-у. За нас је то инвестиција у знање која ће нам касније дати високо квалификоване стручњаке у нашој индустријској грани и учинити нашу компанију конкурентнијом.

    Крајем децембра обележили сте 50 година Рафинерије нафте у Панчеву. Који су даљи правци развоја рафинерије?

    — Пре свега, желео бих да кажем да та фабрика има дугу историју. Она је понос наше компаније. Мислим да је понос и водећа компанија у целој држави. Доласком „Гаспромњефта“ 2009. године, у фабрику су инвестирана значајна средства. Прво је изграђена станица МХЦ/ДХТ у коју је инвестирано око 600 милиона евра. Она је омогућила фабрици да производи моторна горива стандарда „евро 5“. Сада се налазимо у наредној фази, када инвестирамо у станицу спорог коксовања, која ће омогућити да се производи више моторног горива, мање других производа, црних, са ниском маржом. Економија фабрике ће се побољшати, постаће конкурентнија на нашем врло конкурентном регионалном тржишту. Ми ћемо почети да производимо нови производ — кокс, који је потребан за грађевинарство и престаћемо да производимо мазут са високим садржајем сумпора, што је добро за екологију.

    Када сте дошли у Београд пре три године, питала сам Вас да урадимо интервју — рекли сте да то оставимо за касније, кад будете имали резултате. Које бисте резултате издвојили као најзначајније у прошлој години?

    — Засад још нису објављени званични резултати. Међутим, наш финансијски биланс се значајно побољшао у поређењу са 2017. годином. Последње две године значајно расту финансијски резултати који се мере и по 10 одсто на годишњем нивоу. Говорим о чистом профиту. Прошле године смо уплатили у буџет земље рекордну суму — 1.700 милиона долара. То су сви порези које је платила компанија, на профит, акцизе.

    Цена нафте на светском тржишту је веома нестабилна, а Трамп обећава да ће казнити Русију још нижим ценама црног злата. Колико је у тим условима могуће планирати рад?

    — Када правимо свој бизнис-план, трогодишњи бизнис-план, имамо и стратегију до 2025. године и узимамо у обзир конзервативне цене нафте. Ми увек планирамо прилично конзервативно. У претходном периоду, планирали смо на основу цене од 50 долара, сада су цене више, па зависно од године планирамо на 50-60 долара. То нам дозвољава да обрачунавамо економске ефекте наших инвестиционих пројеката у складу са конзервативним претпоставкама. Ако се мења конјунктура тржишта, имамо могућност да коригујемо и нашу прогнозу и наш инвестициони програм. Али тржиште је сада нестабилно, и зато се такође не смеју правити оштри потези. Инвестиције често захтевају неколико година. Рецимо, само за изградњу постројења за споро коксовање потребне су две године. Зато се не треба водити колебањима нафтне конјунктуре јер је тржиште непредвидиво.

    Занимљиво је да су у ситуацији кад је цена нафте пала и била 30 долара многе земље прекинуле истраживање нафтних поља, али Русија то није учинила. Исто сте урадили и ви овде. Да ли се то исплатило?

    — Мислим да јесте, зато што имамо добру корелацију експлоатације са нашим резервама. Сматрамо да савремене методе експлоатације и савремене технологије истраживања омогућавају да се очува довољно висок ниво експлоатације и у будућности. То није једноставно јер су у Србији исцрпљена налазишта, и то захтева значајне инвестиције компаније.

    Генерални директор НИС-а, Кирил Тјурдењев и главна уредница Спутњика Љубинка Милинчић
    © Sputnik / Дејан Симић
    Генерални директор НИС-а, Кирил Тјурдењев и главна уредница Спутњика Љубинка Милинчић

    Потребна је нова технологија зато што треба дубље копати?

    — То је питање сеизмичког испитивања, 2Д, 3Д, даље обраде тих података уз помоћ нових технологија, затим истраживачко бушење, експлоатационе бушотине, одржавање бушотина… Много различитих фаза. Технологија се сада усавршава и повећава се прецизност прогноза и разумевања шта се налази испод земље на дубини од километар и по — два.

    То значи, ако сам Вас добро схватила, да нема потребе бушити да би се видело да ли има нафте или не. Довољно је да имате 2Д, 3Д технологију и знате да ће се на 500 или колико метара појавити нафта?

    — Нажалост, није баш све тако једноставно. Или на срећу, јер компаније које имају добре технологије могу да прецизније предвиде где се налази ресурс, како до њега доћи и како га извући из земље. Технологије 2Д, 3Д сеизмике омогућавају вам само да сазнате с одређеном дозом сигурности где се налази ресурс. Даље иде бушење, које омогућава да добијете јаснију слику.

    Досад сте у развој НИС-а и Рафинерије уложили огромну суму, али сте још већа улагања најавили за предстојећи период. У којим областима? Какви су даљи планови?

    — Од тренутка доласка „Гаспромњефта“, односно у периоду 2009—2018. компанија је инвестирала око три милијарде евра. Године 2017. донели смо стратегију која предвиђа инвестиције од близу две милијарде евра до 2025. Основни правци су изградња постројења за споро коксовање, односно повећање конкурентности нашег МПЗ-а, и то у висини од 300 милиона евра, очување експлоатације, као и инвестиције у електроенергију. То је за нас релативно нов правац у развоју компаније. Имамо пројекат изградње ТЕ-ТО Панчево. Поред наше фабрике за прераду нафте, заједно са нашим партнером „Гаспром електро холдингом“ градимо гасну електрану која ће производити електричну енергију и пару. Такође, имамо пројекат изградње ветро-парка у Србији, опет са нашим партнером. Градимо и на нашим налазиштима мале електране које омогућавају да ресурс који ту добијамо прерађујемо у електричну енергију.

    У Србији радите у великој конкуренцији, на који начин се борите с њом?

    — Балкан је заиста веома конкурентно тржиште. Овде — у радијусу од неких 500 километара — има много великих фабрика за прераду нафте. Међутим, ми увек у тржишним принципима проналазимо заједнички језик са конкурентима. Односно, имамо конкурентну предност у Србији захваљујући логистици и зато пре свега снабдевамо Србију нашим моторним горивима кроз властиту мрежу бензинских станица којих имамо око 400, у Србији више од 300 и још око 100 станица у Румунији, БиХ и Бугарској. Са конкурентима постоји тржиште које у суштини регулише наше односе и омогућава свима да зарађују новац и испоручују гориво за наше клијенте.

    Да попричамо мало о теми која је мени изузетно интересантна, а видим и Вама, а то је дигитална трансформација пословања. Шта то заправо значи?

    — Много о томе причају, изузетно је велика еуфорија око те фразе „дигитална трансформација“. Могу рећи да је то само врх леденог брега, али оно што се налази испод површине воде, то је кардинална трансформација, практично ДНК компаније. То је процес трансформације који подразумева израду интерфејса компаније са спољашњим светом. На пример, пуштање у промет електронских докумената. Ми радимо на дигиталној трансформацији, гледамо на то као на економски ефикасан пројекат који ће омогућити нашој компанији да постане што конкурентнија на тржишту. Међутим, понекад је ипак потребно реаговати брзо, ризиковати некаквим новцем, можда не превеликим сумама, како би се пружила шанса новим технологијама. Ми се тиме бавимо, увели смо нову важну функцију ЦДО, што значи „чиф диџитал офисер“ — то је човек који одговара за дигиталну трансформацију унутар компаније. Сви наши руководиоци разумеју потребу да се тај процес реализује и да је то у суштини за њих ресурс како би радили још боље и конкурентније, самим тим утичући и на целокупну компанију да боље реагује на изазове самог тржишта у овој индустрији.

    Како се друге компаније са којима сарађујете сналазе са тим процесом? Да ли вас сустижу или сте ви негде на врху док се оне и даље ваљају у папирологији?

    — Мислим да су многи наши конкуренти започели овај процес још давно, неки су већ поодмакли у том смислу, па морамо да их стигнемо, док су неки мало спорији, али сви они раде. Главно је само не препустити се еуфорији и радити дигитализацију ради дигитализације. Све пројекте је неопходно радити са разумевањем и знати разлог због чега се имплементирају. Дигитализација је својеврсни катализатор који вам омогућава да мењате процесе унутар компаније, да мењате начин на који компанија ради, да мењате ДНК компаније. Ту постоји изузетно много компонената. Потребни су вам људи који су у стању да раде са тим технологијама и да развијају те пројекте. Потребни су вам млади стручњаци, образовани, који су у стању да то раде и на крају крајева желе то да раде. То је уједно и способност организације да брзо усваја одређене промене, њена способност да избацује из употребе којекаква застарела правила — на пример дуготрајан процес који је захтевао 30 потписа…

    Ако то урадите, добићете Нобелову награду…

    — Многи то већ раде и за то не добијају Нобелову награду, то је само време у ком живимо. Ми, заправо, живимо у времену у ком се промене дешавају веома брзо, а брзина тих промена је мерило конкурентности компаније. Због тога компанија и губи конкурентност и губи на тржишту, а наша стратегија је дугорочна, и желимо да НИС буде енергетска компанија која је лидер у земљи и која се бори за лидерство у региону.

    Ускоро ће бити расписан тендер за приватизацију. НИС већ има 20 одсто те компаније и многи очекују да ће компанија купити и контролни пакет. Да ли то улази у ваше планове?

    — Заинтересовани смо за стабилан рад Петрохемије и с тим у вези спроводимо бројне консултације са државом, пре свега када је реч о будућности приватизације те компаније. Ми јесмо акционари, имамо удео у висини од 20 одсто, али смо и добављач тој компанији. Ако се све погоди и НИС-у буде исплативо да купи ту фирму и ако буде у стању да одржава њену конкурентност — сјајно. Надам се да ће тај процес онда и уследити.

    Какви су ваши циљеви у региону?

    — Наш задатак је да очувамо лидерску позицију у Србији, да се изборимо за лидерство у региону. Између осталог, сматрам да смо повећали своју конкурентност у последњих неколико година. Међутим, не смемо да станемо на томе, морамо да наставимо са тим радом. Наш задатак је, поред експлоатације, прераде и продаје наших производа, да отворимо још неке правце који би осигурали позитиван биланс наше компаније, како бисмо плаћали дивиденде нашим акционaрима, како бисмо плаћали порез држави, како бисмо осигуравали наше клијенте енергентима и другим услугама. Да запошљавамо стручњаке, али, на крају крајева, и да радимо интересантне ствари.

    Опширније у видео-прилогу на сајту, Фејсбуку и на Јутјубу.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога