Слушајте Sputnik
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Пише
    32785
    Пратите нас

    На Косову и Метохији је извршен геноцид над Србима које су уништавали и исељавали, а томе је помогла и спољна интервенција, каже Наталија Поклонска, заменик шефа Спољнополитичког одбора руске Думе.

    Поклонска, која се прославила као прва тужитељка Крима по повратку полуострва у састав Русије, у интервјуу за Спутњик истиче да често мора да објашњава каква је разлика између случаја самопроглашеног Косова и Крима, чији су се грађани на референдуму изјаснили за повратак у састав Русије, али да између ова два случаја има и сличности.

    — Исти судбински значај Крим и Севастопољ имају за Русију, а Косово и Метохија за Србију — то је душа, православље. Покрштавање Русије догодило се у Херсонесу, на Криму. То је наша земља и увек је била руска. Тамо је толико људи погинуло, све је прожето Русијом. Исто је и са Косовом и Метохијом: православне светиње, стари манастири, чувене битке и, наравно, Косово и Метохија има сакрални значај за Србију. Али када смо на Криму спроводили референдум, то је било право на реализацију воље аутохтоних Кримљана, није их нико исељавао и вештачки насељавао неке друге.

    Како је спроведен геноцид над Србима

    — А шта се дешавало на Косову? Вештачки су истискивали одатле православне Србе, уништавајући људе и протерујући их са њихове исконске територије, и то је био геноцид. Томе је допринела и спољна интервенција — некоме је требало да распарча огромну перспективну земљу. Ту је разлика између кримског референдума и ситуације на Косову. Кримски референдум је био воља Кримљана, а Косово је спољна интервенција.

    Ово је Ваша трећа посета Србији. Више пута сте помињали да имате српске корене. Да ли сте успели да утврдите одакле сте тачно?

    — Нажалост, нисам успела да дођем до оригиналних докумената, јер се сви архиви налазе на територији Луганске народне републике, где је сада немирно. Већ шесту годину трају војна дејства и грађански рат, и зато је тешко ископати праве податке. Постоји место Славјаносербск у Луганску. Управо су се тамо доселили мој преци из Влашког кнежевства. То је било старо кнежевство у које су улазили народи Србије, Бугарске, Румуније, Украјине и подунавски народи. Моји преци су одатле дошли у Славјаносербск, али ја нисам успела да нађем документа.

    Очекивања од Зеленског

    Када сте недавно били у Београду поводом конференције која је била посвећена Криму, састали сте се са неким посланицима српског Парламента. Затим су у Украјини позвали на разговор отправницу послова српске амбасаде и уложили протест. Како то коментаришете?

    — То је стара навика која ће ускоро отићи у прошлост. Јер бескрајно позивање представника различитих земаља у које одлазимо ми представници Парламента, који представљамо интересе Кримљана, не могу довека да трају. То су одјеци старог, Порошенковог режима. Данас Украјина има нову власт и новог законито изабраног председника Владимира Зеленског. Видим да су његови поступци усмерени на то да се реши конфликт и да се успостави конструктивни дијалог са Русијом и уопште са људима. Али, нажалост, радикалне организације које постоје у Украјини не дозвољавају да се у потпуности реализује политика коју жели Владимир Александрович. Уверена сам да такви радикални елементи треба да буду послати у затвор и да Украјина треба да се развија мирно, у пријатељству са Русијом, зато што смо ми један народ.

    Очекујете да ће 2020. бити година када се могу очекивати промене на боље у односима Русије и Украјине?

    — Надам се и верујем у то, и учинићу све што од мене зависи да би се тај циљ и остварио.

    Ипак, сведоци смо сталних покушаја да се ревидира историја. Како изгледа историја на украјински начин, шта они покушавају да докажу?

    — Надам се да нова власт неће градити своју историју, него ће уложити максимум напора да би се одржала историјска истина коју треба чувати. А покушаји да се историја искриви и изобличи — неће имати успеха. Шта они желе? Желе да кажу да је, пре свега, увек постојала Украјина, а да је Русија увек била непријатељ, то јест — они желе да посеју раздор између Русије и Украјине. То је њихов основни циљ — да разједине. Све што су урадили од 2013. године своди се на разједињавање и раздор и изазивање међусобне мржње само на основу једног — ти си Рус, а ја сам Украјинац. Тај пут нигде не води, све ће се то срушити.

    Наталија Поклонска у студију Спутњика са уредницом Тањом Трикић
    Наталија Поклонска у студију Спутњика са уредницом Тањом Трикић

    Мир је теже вратити него сачувати

    Ти покушаји прекрајања историје посебно се тичу Другог светског рата. Како се томе супротставити?

    — Неки су заборавили ужасе Другог светског рата, ту фашистичку пошаст, престали су да цене мир. Тада су наши дедови и прадедови ослободили целу Европу. То треба чувати, тиме се треба поносити, и ми се поносимо. Наш мир пуно кошта и увек треба памтити да се мир мора сачувати. А много га је теже вратити него сачувати. Не смемо дозволити да се мења наша историја. И нећемо то дозволити људима који то желе из разних разлога — да ли зато да би имали светску доминацију или да неког поробе, да унесу раздор у неку земљу и да је униште разбивши је на комаде. А све почиње од неке ситнице, меке силе, то јест — унесу неко зрно сумње у историјске чињенице и почиње надувавање одређеног конфликта — један народ против другог. Сеју непријатељство из различитих разлога, али мора се бити имун на то.

    Зову Вас Путинова „гвоздена леди“. Такође сте постали јунак цртаћа у Јапану. Да ли Вам ласка та популарност?

    — Као и свакој жени — пажња ми прија. Наравно, желела бих више позитивне пажње, али овде има и позитивног и оне друге стране медаље. Та пажња ме и обавезује да се стално понашам исправно, где год да сам.

    Задаци за 2020. годину

    Шта ће у 2020. години бити најважније за Русију?

    — И Русију и било коју земљу пре свега чине људи. Зато једна од најважнијих ствари, што је и дужност државе, јесте да побољша благостање и добробит обичног човека, грађанина Русије. И наравно, ако гледамо на безбедносном плану, то је да јачамо и да учвршћујемо своју позицију, да бисмо се и даље борили за наше националне интересе и за националне интересе других земаља. Да не постоји неки светски хегемон који ће да диктира своје услове другим земљама. То је недопустиво. У међународним односима и светској политици неопходно је да се полази од националних интереса сваке суверене државе, да се међусобно поштујемо. И тек ћемо тада доћи до нечег доброг. Можда ће бити мање ратова.

    А шта можете да пожелите Србима и Србији у овој години?

    — Пожелела бих Србима, и руководству Србије и обичним људима, да се догоди неки преломни тренутак и да се све непријатности и проблеми који постоје и унутар државе и у комшилуку преокрену и постану прекретница за просперитет Србије. Такође бих пожелела да у Новој години постигнемо да се успостави директан лет између Београда и Симферопоља. Очекујемо становнике Србије на Криму, да бисмо постали још ближи.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога