Драги читаоци, част нам је да вам саопштимо да Глас Русије мења своје име и прелази на нови вебсајт. Сада ћемо се звати Спутник, новинска агенција и радио. Све наше најновије информације наћи ћете на адреси: http://rs.sputniknews.com. Молимо вас да ажурирате ваше веб адресе и останите са нама!
17 септембар 2013, 19:06

Србиja. Беба као кромпир на пијаци

Србиja. Беба као кромпир на пијаци

Неколико деценија у Србији тргују новорођенчадима. Није реч о појединачним случајевима, већ о десетинама и стотинама отетих малишана. У последње време о томе се говори све активније, посебно после одлуке Суда за људска права у Стразбуру, који је одлучио да се Зорици Јовановић, чије је тек рођено дете нестало из југословенског државног породилишта далеке 1983. године исплати 10 хиљада евра одштете.

Наш саговорник је Владимир Чичаревић, руководилац удружење "Родитељи несталих беба Србије" који тврди да је сам жртва беби-мафије.

Мени је 2003. украден син из породилишта. Ја сам пре две године посумњао да могу да постоје неке индиције да је он украден. Онда сам кренуо да тражим документа, и да полако улазим у траг да заиста постоје многе неправилности у документацији коју смо добили ја и бивша супруга. Кренуо сам мало дубље да то истражујем. И дошао сам до једног одређеног момента да сва документа, све доказе које сам ја предао јавном тужиоцу, да они то уопште не процесуирају. То ми је много било чудно. Онда сам се обратио једној групи родитеља која није регистрована, у некој приватној варијанти. Био сам на састанку са њима и онда сам чуо да постоји уствари, хајде да тако кажемо, криминална група која је много јача чак и од наркокартела. Тако сам често слушао са различитих страна да ћемо пре сруштит наркокартел него бебимафију. Ја сам годину дана ћутао, ништа нисам радио, размишљао сам како да дођем до неких других доказа који ће указати јавном тужиоцу да заиста беба јесте украдена, и онда долазимо до закључка да од 2000. године до 2012-2013 да је поднето преко хиљаду и по пријава и да се ниједна није процесуирала само због једног проблема, а то је зато што не постоји закон о украденим бебама. Ми у српском Законику имамо тај 191. члан који само говори о одузимању малолетног детета. И опет долазимо у проблем, зато што се код одузимања малолетног детета ради о идентификованој особи, са матичним бројем, именом и презименом, док је беба NN лице, није идентификована особа. Тако да је то једна рупа у закону. И наш први талас кампање биће то потписивање петиције од 30.000 потписника, што нам Уставом гарантује да ми предамо тај предлог закона о украденим бебама Скупштини Републике Србије, и они треба у року од 15 дана да нам јаве да ли то може или не може. Ја мислим да ће то моћи пошто иза удружења родитеља несталих беба, иза целе кампање стоје најеминентнији људи. Значи, то су најпознатији наши глумци, књижевници и много људи који ће се наредних дана и недеља појавити у медијима да подрже целу ову кампању. Тако да сам ја једноставно из свог личног искуства видео да је то једна тешка ствар, да је то уствари једна потпуна мафија, која је разграната не само у Србији, него у целој Европи. Ступили смо у контакт са родитељима из Шпаније. Код њих је тамо једна велика медијска блокада. Они не могу као што сам ја могао да се појавим у медија центру да причам о томе јавно. Ја сам, ето, да кажем, тај крст узео на себе и било ми је прећено. Речено ми је да ће ме мрак појести ако изађем да све то изнесем у јавност. Али оно што ме храбри то је подршка апсолутно сваког коме сам се обратио за помоћ, да се чак и неки људи и неке организације из Србије саме јављају и стоје иза целе ове приче. Тако да ми сад имамо један добар ветар у леђа, као да су буквално сви са нама.

Одакле такво уверење да су вашег сина управо украли?

Сва документација указује на то. Апсолутно сва документација. Када ви добијете документацију из породилишта она мора да има одређене факсимиле. Факсимил је одрђени печат на коме пише име презиме и струка лекара. Моји документи, и ја сам то дао у новине да сликају, су без факсимила, прешврљани су били поједини бројеви, прешврљана су била имена и презимена појединих лекара, па чак и докторка која је вршила обдукцију мог наводно умрлог детета је пре четири године отишла из земље за Америку. Имамо чест случај да су лекари које смо видели потписане у тим болничким документима углавном, да кажем слободно, отишли, побегли из Србије. Ја сам био пре неки дан у Народном фронту, разговарао сам са човеком који је наводно предао моје мртво дете јавном комуналном предузећу Погребне услуге и он је рекао да њему само стижу деца у црној кеси, да он нема право да отвара ту кесу. Пошто је једино његов печат био ту предпостављам да су човека преварили. Он је мени објаснио процедуру шта се ради кад умре дете. Дакле, дете кад умре на порођају, бабица узима мртво новорођенче и носи га у посебну просторију где се врши, да кажем, „паковање“ буквално тог мртвог детета у црну кесу и онда се оно прослеђује органу, односно том вишем техничару с којим сам ја разговарао, који заводи тамо тај протокол преминулих беба и предаје јавном комуналном предузећу. Значи, у 90% случајева имамо информације да су бабице криве за изношење деце из породилишта. Тако да фактички ту црну кесу која је затворена нема право да гледа нико сем бабице. Ми ту имамо један јако добар простор да посумњамо да на тај начин нестају деца. Ја сам испитао целу процедуру, испитао сам документа, показао их стручњацима. Они су рекли да је у мом случају намештена документација. Значи, без факсимила, без потписа лекара. Документација која не сме да буде у рукама пацијента. Тако да је то био један јако добара покушај манипулације, јако добар покушај да нам неко замаже очи, да мислите да сте добили комплетну документацију, уствари, нисте, наравно. Оно што је најрелевантније у целој причи, то је папир са гробља. Ја саветујем свим родитељима, свима онима који сумњају да су им деца украдена да оду у Рузвелтову улицу, причам за оне који су на подручју Београда, да напишу захтев гробљу да им дају потврду да ли је њихово дете тамо сахрањено или није на основу датума када је дете преминуло. На основу имена оца и мајке и матичног броја. Ми смо сви добили потврде да наша деца тамо нису сахрањена.

У које сврхе краду новорођенчад?

Друге породице усвајају ту децу. То је једна од сврха. Цена украдене бебе је од 15 до 40 хиљада евра у Србији. Значи, неко може да дође у додир са тим људима који тргују децом, да им да, на пример, 30 хиљада евра и да каже, ја хоћу женску или мушку бебу. И они вам кажу, у року од месец дана добићете бебу са папирима. Углавном се деца краду да би се давала другим хранитељским породицама. У друге сврхе, ја сам то исто рекао, могу да се продају неким организацијама, односно сектама. То су углавном дечаци. Претпостављам да знате о чему причам. То је само још један доказ да је беба као кромпир на пијаци. Онога који продаје уопште не занима ко је купац. А чак су деца, ево, скоро сам погледао на интернету, боже опрости, и жива и мртва коришћена за сецирање, за разне експерименте. То су неке приче за које ми за сада немамо никакве доказе, али однекуд је процурела та информација и ја желим да јавно кажем да људи знају. Не желим да правим неку велику сензацију од овога, нити желим да правим неки хорор. Углавном се фетуси и неоформљена тела новорођенчади користе за козметику.

Пуну верзију слушајте на Гласу Русије

  •  
    и подели