Драги читаоци, част нам је да вам саопштимо да Глас Русије мења своје име и прелази на нови вебсајт. Сада ћемо се звати Спутник, новинска агенција и радио. Све наше најновије информације наћи ћете на адреси: http://rs.sputniknews.com. Молимо вас да ажурирате ваше веб адресе и останите са нама!
16 април 2014, 14:37

Неутралност у Бриселу је немогућа мисија

Неутралност у Бриселу је немогућа мисија

Ступање у Европску унију у пракси подразумева и учлањење у НАТО пакт, уз раскид свих споразума о слободној трговини са Русијом

Данас би требало да буде конституисана нова Народна скупштина Републике Србије. Први пут од 1992. године, у скупштинској сали неће бити посланика Демократске странке Србије. Идеја политички и војно неутралне Србије, коју баштини ова странка, није прошла испит грађана. Али, како ствари стоје, сама идеја није отишла ни у парламентарну пензију. Њен унапређен дериват већ недељама кружи медијима и интернетом.

Модификација је логички очајна, али спољном глазуром веома привлачна: Србија ће и у ЕУ остати неутрална, а пошто ће Брисел сарађивати са Русијом, зиме нема. Другим речима, европске интеграције уопште не мењају неутралну позицију земље. На жалост, ствари не стоје баш тако. За политику неутралности потребна је политичка самосталност, што у Србији тренутно није случај.

Ступање у Европску унију у пракси подразумева и учлањење у НАТО пакт, уз раскид свих споразума о слободној трговини са Русијом. Мала Србија неће моћи да гради баш тако широке канале сарадње са Москвом, како се данас обећава. Своју спољну политику мораће, често на своју штету, да усклађује са све централизованијом политиком уније. Београд је био и остаће сиромашна периферија ЕУ.

Сетимо се срамних српских санкција Либији, Белорусији и Ирану. Није проблем само у томе што су грађани Србије у прошлости трпели тешке санкције, уверивши се у пракси у њихову бескорисност. Проблем је што су најмање две од три поменуте земље биле осведочено (више него) пријатељски настројене према Београду. Из Брисела је тада поручено да је одлука Београда да се придружи санкцијама које ЕУ намеће трећим земљама део стандардне процедуре усклађивања националне спољне политике са европском.

Мудру одлуку Србије да се не меша без потребе у сукобе запада са Русијом у Украјини не треба мешати са политичком и војном неутралношћу. Ствар приликом доношења става о Украјини није била искључиво у процени спољнополитичког тренутка. Свако ко би у Београду Русији увео санкције, сутрадан би то осетио у извештају о рејтингу, а рејтинг данас у Србији има далеко већи значај од Светог писма, Закона о буџету и Устава заједно.

Осим тога, не можемо рећи ни да је ЕУ неутрална према Србији. Њена спољна политика, реално, наклоњена је независности Албанаца на Косову и Метохији и у директном је сукобу са Уставом Србије. Не може се рећи ни да је ЕУ неутрална према Републици Српској. Европска унија у своје окриље примила је Хрватску, упркос највећем етничком чишћењу и прогонима који трају и данас.

Пројекти које Брисел финансира у Србији директно су уперени против српске традиције и ћириличког писма. Зашто нико од новинара у Србији не истражи шта све европски фондови, па на жалост до јуче и саме власти, траже од режисера у позориштима, у замену за финансирање представа? Колики се удео хомосексуалних и других „модерних“ проевропских сцена тражи за добијање новца?

Коригована идеја политичке неутралности формално се ослања на неколико изјава руских званичника, који су рекли да немају ништа против европских интеграција Србије, али да не подржавају улазак Србије у НАТО пакт. Али, та ствар може и да се окрене, јер формално нико у ЕУ неће рећи ништа лоше о проширењу сарадње Београда са Москвом.

Међутим, треба се сетити изјаве Тање Мишчевић, шефице преговарачког тима Србије у преговорима са ЕУ, од пре непуна два месеца. Подсећања ради, ваља навести да је она у фебруару ове године изјавила да је потреба стратешког промишљања за Србију веома важна у даљем процесу приступања ЕУ, због чега је потребна отворенија и искренија дебата о спољнополитичком курсу земље.

Друга важна ствар, изјавила је тада Тања Мишчевић, јесте питање регионалне сарадње. Билатерална сарадња са Руском Федерацијом и другим државама мораће да буде модификована у складу са спољном политиком Европске уније.

Занимљиво је да се спин о тобоже могућој неутралности Србије унутар ЕУ појавио одмах након ове поштене изјаве можда најугледнијег бриселског бирократе у Србији. Неутрална земља, као што сам навео, прво мора да буде суштински самостална, а потом и искрена према себи и другима. Тренутно не видим Србију ни у једној од тих категорија.

  •  
    и подели