Наваљном је 20. августа позлило на лету из Томска у Москву. Авион је хитно слетео у Омску. Опозициони лидер превезен је у болницу, где је пао у кому. У почетку се претпостављало да је Наваљни отрован нечим што му је сипано у чај на аеродрому.
Лекари болнице у Омску саопштили су да му је здравствено стање стабилно и да, према резултатима обављених испитивања, код Наваљног нису пронађени знаци тровања, можданог удара, инфаркта, инфекција, нити вируса корона.
Међутим, руски блогер је 22. августа из Омска пребачен на клинику у Берлину на захтев његове супруге. Касније су немачки лекари из клинике „Шарите“, у коју је смештен Наваљни, саопштили да резултати њихових анализа указују на то да је Наваљни отрован супстанцом из групе холинестераза.
Немачка влада је 2. септембра, позивајући се на лабораторију Бундесвера, саопштила да је руски опозиционар Алексеј Наваљни отрован супстанцом из групе хемијских бојних отрова „Новичок“.
Ситуација у Нагорно-Карабаху ескалирала је крајем септембра. Баку и Јереван се међусобно оптужују за почетак борбених дејстава.
У Јерменији је уведено ратно стање, објављена општа мобилизација и забрањен излазак из земље мушкарцима од 18 до 55 година. У Азербејџану је уведен полицијски час.
Сукоб у Нагорно-Карабаху започео је у фебруару 1988. године, када је ова аутономна област објавила отцепљење од Азербејџанске ССР. После оружаног сукоба 1992-1994, Баку је изгубио контролу над Нагорно-Карабахом и седам суседних региона.
Од 1992. године воде се преговори о мирном решавању сукоба у оквиру Минске групе ОЕБС-а, на чијем су челу три копредседавајућа – Русија, САД и Француска. Азербејџан инсистира на очувању свог територијалног интегритета, а Јерменија штити интересе непризнате републике, с обзиром да Нагорно-Карабах није страна у преговорима.
Украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске Народне Републике које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије ових двеју република окупираним, а устаничке снаге терористичким.
Питање решавања ситуације у Донбасу разматра се, између осталог, и на састанцима контакт групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа који регулишу кораке за деескалацију сукоба. Међутим, и након споразума о примирју између сукобљених и даље долази до размене ватре.
Истовремено, Запад је увео санкције Русији због наводног мешања у украјински сукоб, а Москва је на те санкције одговорила истом мером и забранила увоз пољопривредних производа из ЕУ.
Србија у сезони 2020/2021 има седам НБА кошаркаша. То су:
У Белорусији су 9. августа одржани председнички избори. Према подацима Централне изборне комисије, Лукашенко је освојио 80,08 одсто гласова, за њим следи Светлана Тихановска са 10,09 одсто. При томе, штаб Тихановске је саопштио да не признаје резултате ЦИК-а, истакавши да подаци са бирачких места у свим регионима земље показују да је она освојила између 70 и 80 одсто гласова.
Након затварања бирачких места 9. августа у многим белоруским градовима почели су масовни неодобрени протести. Демонстранти у центру Минска поставили су барикаде од канти за смеће. Полиција је испалила сузавац, водене топове и шок-бомбе на њих и потиснула демонстранте из центра града.
„Мој поглед на Русију“ је емисија портала „Спутњик Србија“ у којој главна уредница Љубинка Милинчић коментарише актуелне догађаје и теме из Русије и света.
Уживајте уз новогодишњи пакетић текстова и интервјуа које је за вас припремила спортска редакција српског издања Спутњника.
Срећна 2021. година!
Рукометашице Србије наступају на Европском првенству. Изабранице селектора Љубомира Обрадовића у Данску нису отпутовале са великим очекивањима, а своју шансу траже у групи са Хрватском, Мађарском и Холандијом.
Извршни комитет ВАДА суспендовао је Русију са учешћа на свим међународним такмичењима.
На овај начин је Русија изгубила право да организује међународна спортска такмичења и подноси захтеве за њихову организацију. Спортисти не могу да учествују на олимпијским и светским првенствима под националном заставом.
Сједињене Америчке Државе бирају председника на изборима на којима су кандидати за четворогодишњи мандат у Белој кући актуелни председник, републиканац Доналд Трамп (74) и демократа, бивши потпредседник Џозеф Џо Бајден (77). Победник америчких председничких избора одлучује се кроз комплексан систем у два корака, где после гласања на нивоу држава следи друго гласање, у телу које се зове Електорски колеџ.
Ексклузивно на Спутњику пратите како се руски региони боре против вируса корона. Информације и видео-снимци стижу нам из прве руке — од грађана-репортера из разних крајева Русије.
Русија је започела ваздушне нападе на позиције терористичке организације Исламска држава у Сирији.
У оквиру пројекта „75 година од Велике победе“ представљамо вам занимљиве историјске приче из Другог светског рата, документе које је декласификовало руско Министарство одбране, мало познате податке о истакнутим биткама, операцијама, личностима и оружју...
Грађани Србије на изборе ће изаћи 21. јуна, а истог дана биће одржани и локални и парламентарни избори. Скупштина Србије има 250 посланика, који се бирају на четири године.
У ишчекивању косовског расплета, Спутњик је посетио обесправљене Србе који живе на земљи на којој су и гробови њихових предака, богомоље, куће њихове деце. Разговарали смо са српским народом, монаштвом и свештенством које живи на Косову и Метохији.
Ексклузивни видео-серијал Спутњика доноси исповести две монахиње, јединих Српкиња које још живе у Ђаковици у манастиру Успења пресвете Богородице, разговор са мати Анастасијом, игуманијом васкрслог манастира Девич, интервју са игуманом Високих Дечана Савом Јањићем.
Новинарка Спутњика Сенка Милош и сниматељи Дејан Симић и Бранко Максимовић воде вас и у царски град Призрен, у Богословију која се вратила кући, доносе причу о бисеру светске архитектуре, цркви Богородице Љевишке, која, иако је преживела НАТО бомбардовање и погром, „умире“ у небризи оних који желе да је „спасу“.
Турска је 9. октобра започела операцију „Извор мира“ у Сирији. Анкара је саопштила да су дејства турске војске усмерена против Радничке партије Курдистана и терористичке организације ДАЕШ. Два дана раније, 7. октобра, амерички председник Доналд Трамп је саопштио да су америчке трупе почеле да се повлаче са североистока Сирије.
Курди и Дамаск закључили су споразум о заједничком супротстављању Турској, а сиријска војска пребачена је до северне границе и заузела неколико градова које су раније контролисали Курди, укључујући Раку.
Вашингтон и Анкара су након тога, 17. октобра, објавили да су се договорили да зауставе војну операцију Турске на 120 сати и повуку курдске снаге на 30 километара у унутрашњост Сирије, како би се створила тампон-зона коју Анкара намерава да контролише самостално. Рок за прекид ватре окончан је у уторак 22. октобра у 22 часа.
У оквиру пројекта „75 година од Велике победе“ представљамо вам најновије информације о свечаностима које прате прославу 9. маја у Русији и свету.
Скупштина Црне Горе усвојила је контроверзни закон о слободи вероисповести после чијег усвајања је уследио низ протеста православних верника и грађана широм земље. Митрополија црногорско-приморска сматра да се овим законом само жели доћи до црквене имовине и да му није циљ никакав верска слобода. Дани које следе препуни су неизвесности и страха. Да ли ће предстојећи Божић бити један од најтужнијих у новијој историји Црне Горе, како тврди Митрополија.
Свет 2020. године обележава 75. годишњицу победе над фашизмом и капитулације нацистичке Немачке.
У оквиру пројекта „75 година од Велике победе“, Спутњик вам представља ексклузивне материјале о Другом светском и Великом отаџбинском рату. Сазнајте све о највећим биткама и херојима Другог светског рата, читајте сведочења преживелих, коментаре стручњака, погледајте документе које је декласификовало руско Министарство одбране, архивске фотографије и видео-снимке.