Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Пише
    3812
    Пратите нас

    Недавно објављени роман „Остаци света“ Игора Маројевића први је „српски роману о Јасеновцу као доминантној теми“, у коме „аутор приповеда о трагичној судбини човека од Шпанског грађанског рата до НАТО бомбардовања Југославије“.

    Осим о Јасеновцу, у „Остацима света“ Маројевић приповеда и о злочинима обе стране у Шпанском грађанском рату, затим о Блајбургу, Сребреници, а све то се дешава за време НАТО агресије на Југославију. Готово сва поменута непочинства су приказана из угла и жртви, и џелата.

    Јасеновац: Место где се смрт навали на плећа

    Јасеновац је другачији од свих стратишта у роману, јер тамо није било прилике за конфликт, каже Маројевић за „Орбиту културе“ и додаје да је у Јасеновцу једна страна контролисала све, иживљавала се и правила неку врсту „патолошке освете због неких неподопштина из двеју краљевина“.

    „Реч је патолошки вишедимензионално умногострученој освети, што је разлика у односу на друге поменуте теме. У Јасеновцу се десило најмасовније страдање на Балакну. Број настрадалих у Јасеновцу упоредив је са бројем настрадалих у Шпанском грађанском рату“, истиче Маројевић.

    Према његовим речима, Јасеновац је неупоредив и са комунистичком одмаздом над војницима НДХ, као и са Сребреницом, која није у роману није описана једнодимензионално, јер пре описивања онога што је урадила српска војска постоји доста података и о томе шта је урадила 28. дивизија Војске БиХ на том подручју за три године.

    „Очигледно је да је Јасеновац најинтензивнији доживљај, и од њега се најтеже оправити. То је место где се смрт осећа сваког тренутка. Човеку који дође да посети меморијални центар, смрт се навали на плећа. То је најнепосредније искуство смрти које сам могао посредно да осетим“, каже Маројевић.

    Нисмо кукавичка култура – тешко се суочити са ужасима Јасеновца

    На питање зашто се у српској литератури први роман о Јасеновцу појавио тек 75 година по ослобођењу логора, одговара да је претходно мислио да смо „кукавичка култура“ јер не смемо да опишемо „наш најкрвавији, истинити мит“. Међутим, док је писао „Остатке света“, променио је мишљење.

    „Док сам писао о Јасеновцу, толико сам био 'ушао' у тај ужас који ме је привукао по људским испољавањима у најнегативнијем, зверском смислу, да сам ходајући улицама кад бих видео неку бараку помишљао: Да ли сам у Логору 3 или 4? Тема је опсесивна јер је екстремна и претпостваљам да је било доста људи који су писали о Јасеновцу али су одустали“, каже Маројевић.

    Осим тога, и читалачка публика и сама избегава такве теме, што показује пример Кларе Усон, ауторке првог шпанског романа о Јасеновцу „Храброст“, која је „због истине заложила своју каријеру“, а књига је прошла непримећено не само у Шпанији, него и у Србији где је преведена.

    А кад је реч о „Остацима света“ Маројевић каже да је то први роман у којем је успео да направи нови поступак – уланчани сказ.

    „С обзиром на то и да сам се бавио темама које писци због различитих разлога избегавају, овај роман је моја опклада, у смислу, спреман сам да заложим своју књижевну тзв. каријеру за овај роман“, наглашава наш саговорник.

    Шпанцима открио зверства левичара над десничарима

    Маројевићеви другови из Шпаније су углавном републиканци и левичари, и нису знали за информације које инкриминишу њихову страну. Потпуно су им били нови подаци о левичарским зверствима над десничарима, мада су „десничари као победничка и побуњеничка страна направили много више зверстава“.

    „Показало се да не би било ни Другог светског да није било Шпанског грађанског рата, у смислу да су га Хитлер и Мусолини схватили као полигон за проверу да ли десница може да победи у једном глобалном сукобу. Ту су испробали нека оружја и стратегије које ће се етаблирати тек у Другом светском рату“, сматра Маројевић.
    Нова Југославија била би погодна за обнављање злочина

    Према његовим речима, здраво би било да су злочини опростиви и да поуке извуку џелати, и жртве, и њихови наследници, али то, нажалост, није случај. Кад је реч о шпанској ситуацији, референдум о независности Каталоније или покушај Баскије да се отцепи су посредне реакције на шпански грађански рат, али уверен је да ће у Шпанији наћи начин да то реше.

    „Што се Балкана тиче, на делу је масовна ревизија историје и било би најбоље да никоме не падне на памет да се прави некаква нова Југославија пошто не можемо да изађемо из тог ланца сукоба. Једини начин да то престане је да не буде мултикултуралних друштава, јер на Балкану таква друштва врло тешко функционишу, а такво устројство чак и погодује обнављању злочина“, закључио је Маројевић.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    НАТО агресија, Блајбург, Сребреница, шпански грађански рат, Јасеновац
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога